Rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja ističe 30. aprila

Rok za sastavljanje i dostavljanje konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu ističe 30. aprila. Za one koji posluju po poslovnoj godini različitoj od kalendarske, rok se pomera na četiri meseca od datuma bilansa.

Ukoliko su već pripremile svu dokumentaciju propisanu zakonom, matična pravna lica mogu je podneti istovremeno sa finansijskim izveštajem, kroz jedinstveni zahtev koji obuhvata i izveštaj i prateću dokumentaciju.

Međutim, ukoliko dokumentacija nije spremna u trenutku podnošenja izveštaja, postoji i druga opcija. Nakon što se dostavi potpun i računski tačan konsolidovani izveštaj i on bude javno objavljen, dokumentacija može biti naknadno dostavljena, ali najkasnije do 31. jula 2026. godine. U tom slučaju koristi se poseban zahtev namenjen isključivo pratećoj dokumentaciji.

Ukoliko matično pravno lice ne dostavi potpun i ispravan izveštaj do isteka roka za dostavu dokumentacije, kasnije više ne može podnositi izveštaj samostalno.

Sam sadržaj konsolidovanog izveštaja definisan je podzakonskim aktima i obuhvata više finansijskih pregleda. Među njima su konsolidovani bilans stanja i bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, tokovima gotovine i promenama na kapitalu, kao i obavezne napomene koje daju dodatni kontekst finansijskim podacima.

Pored samog izveštaja, obavezan deo podnošenja čini i dokumentacija propisana zakonom. Ona uključuje odluku o usvajanju izveštaja koju donosi nadležni organ kompanije, ili izjavu da takva odluka nije doneta. Tu je i revizorski izveštaj, koji mora biti sačinjen u skladu sa propisima o reviziji i potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom ovlašćenog revizora. Za kompanije koje su već dostavile objedinjeni revizorski izveštaj uz redovni finansijski izveštaj, važi obaveza da isti dokument prilože i uz konsolidovani.

Posebno mesto zauzima godišnji izveštaj o poslovanju, koji su u obavezi da dostave sva matična pravna lica, bez obzira na veličinu. U slučajevima gde je doneta odluka da se redovni i konsolidovani izveštaj o poslovanju prikažu kao jedinstven dokument, upravo ta objedinjena verzija mora biti priložena.

Iako nije obavezno, Agencija za privredne registre (APR) ostavlja mogućnost da se uz zahtev dostave i dodatni dokumenti koji mogu ubrzati postupak obrade. To može biti dokaz o uplati naknade, u situacijama kada uplata još nije evidentirana u sistemu, kao i izvod iz drugog nadležnog registra za one obveznike koji nisu registrovani kod Agencije, a kod kojih podaci u evidenciji nisu ažurni.

Izveštaji i prateća dokumentacija dostavljaju se isključivo elektronski, preko Posebnog informacionog sistema Agencije (PIS FI). Prilikom podnošenja, obveznici moraju izabrati odgovarajući tip zahteva, a čitav paket dokumentacije mora biti potpisan kvalifikovanim elektronskim sertifikatom zakonskog zastupnika. Taj sertifikat mora sadržati jedinstveni matični broj građana ili drugi identifikator potpisnika, što predstavlja ključni uslov za validnost podnetog zahteva.

Agencija posebno upozorava da potpisivanje „preko posrednika“ nije prihvatljivo. Ukoliko izveštaj, na primer, potpiše računovođa ili drugo lice na osnovu punomoćja, takav zahtev biće vraćen obvezniku na ispravku. Ista pravila važe i za napomene uz KGFI, koje takođe moraju nositi elektronski potpis zakonskog zastupnika. S druge strane, prateća dokumentacija mora biti potpisana od strane lica koje je nadležno za njeno donošenje, čime se obezbeđuje formalna i pravna validnost svih priloženih akata.

Za obradu i javno objavljivanje izveštaja i dokumentacije plaća se naknada utvrđena posebnom odlukom Agencije. Ona se sastoji iz dva dela, osnovne naknade za sam izveštaj i osnovne naknade za dokumentaciju koja ga prati. Ukoliko obveznik zakasni sa dostavljanjem, ukupan iznos se automatski uvećava za dodatnu naknadu za neblagovremenost, koja iznosi 3.130 dinara.

Ukoliko se utvrde nedostaci u dostavljenoj dokumentaciji to se objavljuje na internet stranici u okviru Registra finansijskih izveštaja, a istog dana obveznik dobija obaveštenje putem elektronske pošte. Obaveštenje se šalje na više adresa: zakonskom zastupniku, licu koje je kreiralo nalog, zvaničnoj mejl adresi obveznika, kao i adresi računovodstvene agencije ili povezanog pravnog lica koje je zaduženo za izradu izveštaja.

Od tog trenutka počinje da teče rok od 30 dana za ispravku uočenih nedostataka. Ukoliko obveznik u tom roku ne otkloni probleme, izveštaj neće biti upisan u Registar niti će biti javno objavljen kao potpun i računski tačan, što može imati direktne posledice po poslovanje i pravni status kompanije.

S druge strane, kada je dokumentacija uredna, izveštaj se upisuje u Registar i postaje javno dostupan, uz potvrdu o objavljivanju.

Ukoliko se javno objavi da je KGFI nepotpun ili računski netačan, da je dokumentacija neispravna ili da izveštaj nije ni objavljen, bilo zbog neplaćene naknade, neregistrovanog pružaoca računovodstvenih usluga ili dostavljanja u papirnoj formi, obvezniku se ostavlja još jedan rok. On može podneti nov zahtev i ispraviti propuste, ali najkasnije do kraja poslovne godine na koju se izveštaj odnosi, odnosno do kraja 2026. godine za većinu kompanija.