Sakupljanje šumskih plodova – delatnost u kojoj priroda daje i uzima

Za sakupljanje šumskih plodova u Srbiji je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, registrovano ukupno 122 kompanije i preduzetnika, ali je samo njih dvadesetak prošlu poslovnu godinu završilo sa dobiti, zahvaljujući veoma lošoj godini za skupljače i otkupljivače pečuraka koji dominiraju ovim sektorom.

„Gljive ne zavise od nas, već su nešto što priroda daje – ako su vremenske prilike dobre, ima i gljiva i posla i dobiti. U suprotnom nema ničega“, kaže za Biznis.rs Žaklina Radulović, koja se već skoro deceniju uspešno bavi travarstvom i gljivarstvom iz svoje „baze“ u selu Luka u blizini Bora i planina Stol i Deli Jovan.

Prema podacima koje nam je prosledila Privredna komora Srbije (PKS), ukupan izvoz gljiva iz Srbije tokom 2022. godine vredeo je oko 25 miliona evra, a najviše novca – odnosno 10 miliona evra za 282 tone – vredeo je plasman sušenih gljiva u Italiju, Švajcarsku, Francusku, Nemačku, kao i Velikoj Britaniji (UK), SAD i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

Izvoz zamrznutih gljiva vredeo je 5,3 miliona evra, a svežih vrganja 2,8 miliona evra. Slede sveža lisičarka sa 1,8 miliona evra, konzervisane gljive u vrednosti 1,6 miliona evra i sveži tartufi sa 1,5 miliona evra. Još 1,2 miliona evra zaradili smo na svežim ili rashlađenim pečurkama, i to najviše u zemljama EU, kao i SAD, Velikoj Britaniji, UAE i Rusiji.

Iz PKS skreću pažnju na istu stvar na koju nas je upozorila i Žaklina Radulović – da se radi o delatnosti koja izuzetno zavisi od vremenskih prilika.

„Vrednost izvoza varira od godine do godine u zavisnosti od vremenskih uslova, što se direktno odražava na rod gljiva“, ističu i iz PKS.

To potcrtavaju i podaci CompanyWall-a o dobiti privrednih subjekata registrovanih za delatnost sakupljanja šumskih plodova. U pandemijskoj 2020. godini ukupna dobit svih igrača iz te delatnosti iznosila je samo 23,8 miliona dinara, u 2021. je porasla na 101,33 miliona dinara da bi se u 2022. prepolovila na 49,6 miliona dinara.

„Nažalost, i ova godina bila je veoma loša za sakupljanje gljiva“, konstatuje Radulović, a na naše pitanje o očekivanjima za sledeću upozorava da se „sa prirodom nikada ne zna“.

Ono što se zna je da zakon obavezuje otkupljivače da obezbede odgovarajuću obuku za svoje berače, kako se konzumiranje sakupljenih gljiva ne bi pretvorilo u opasnu, a za neke i avanturu sa tragičnim posledicama.

„Nije toliko strašno kada prodajete sakupljene gljive na veliko otkupljivačima, jer mi radimo klasiranje ili preradu, pa vidimo koje gljive nisu za stavljanje dalje u rpomet i za korišćenje. Međutim, kada oni koji ne znaju prodaju gljive na pijaci…“, upozorava Radulović.

Najuspešniji u delatnosti sakupljanja šumskih plodova
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi	Rezultat poslovanja
INTERFOOD 60 DOO ČAČAK	1.183.940.000	42.164.000
INTER-FUNGHI DOO POŽAREVAC	250.703.000	3.775.000
MUNDOFRUIT EXPORT D.O.O.	186.127.000	3.274.000
DIKSI PLUS UŽICE	23.356.000	1.335.000
FOREST FOOD DOO VELIKO GOLOVODE	98.557.000	745.000
FOOD IMPERIAL TRADE DOO	34.580.000	686.000
PREDUZEĆE ADUT DOO ARILJE	14.068.000	653.000
BSF PRODUCT PLUS	8.920.000	301.000
ŠUMSKO BLAGO-M Z S D.O.O. BRESNICA	25.593.000	233.000
JAKOV FOOD	4.857.000	202.000
PR ŽAKICA I DAKICA LUKA	2.071.000	171.000
PR JOCA FUNGI	4.396.000	81.000
DIFOREST doo ČAČAK	2.414.000	78.000
TARTUF BB BAJINA BAŠTA	4.022.000	71.000
PR VITO FUNGI PRIBOJ	15.523.000	64.000
WILDE HILLS	174.000	12.000
BALKAN FUNGI DOO POŽAREVAC	4.124.000	5.000
*svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

Svima koji žele da kupe gljive savetuje da pitaju prodavca da li ima potvrdu stečenog znanja. Te potvrde mogu da se dobiju na obukama kod otkupljivača, dok za sertifikate treba da prođu obuke koje organizuje Mikološko-gljivarski savez Srbije. Taj savez objavljuje i spiskove onih koji imaju određeni nivo znanja, od komercijalnog sakupljača gljiva ili tartufa, pa sve do gljivara, determinatora ili determinatora mentora.

Kada je reč o najuspešnijima u delatnosti sakupljanja šumskih plodova, CompanyWall rangirao je privredne subjekte na osnovu rezultata poslovanja, odnosno pokazatelja EBITDA.

Na vrhu tabele našla se jedna od najstarijih firmi u toj branši – Interfood 60 iz Čačka, koja je osnovana još 1989. godine.

„Poslovanje kompanije se sastoji od kupovine, prerade, pakovanja, skladištenja i izvoza šumskih pečuraka svih vrsta, šumskog i kultivisanog voća kao sušenog ili zamrznutog“, ističu na svom portalu.

Sa najvećim brojem zaposlenih među svim ostalim kolegama iz branše (81 radnik) i EBITDA u 2022. od 42,1 milion dinara, ova kompanija je jedino preduzeće srednje veličine na listi.

Na drugom mestu je Inter-Funghi iz Požarevca, koji je u 2022. ostvario EBITDA od 3,77 miliona dinara, odnosno nešto bolji rezultat nego u 2021. koja je, prema oceni gljivara i PKS, ipak bila bolja za ovu delatnost.

Treći među najuspešnijima u delatnosti sakupljanja šumskih plodova prema EBITDA pokazatelju u 2022. godini je jedna od dve beogradske firme na listi – Mundofruit Export, koja je na toj poziciji zahvaljujući EBITDA od 3,27 miliona dinara.

Žaklina Radulović smatra da je u njihovoj delatnosti najvažnije da se privrednici drže pravila, odnosno da rade sa svim dozvolama, zapošljavaju i obučavaju radnike i da plaćaju kvotu za sakupljanje plodova.

„Mi, recimo, na kraju godine podnosimo izveštaj ministarstvu za zaštitu životne sredine o tome šta smo i koliko otkupili, a postoji i precizan cenovnik, kao i spisak zaštićenih vrsta koje se mogu brati“, istakla je naša sagovornica i skrenula pažnju na to koliko je važno odgovorno sakupljati i otkupljivati šumske plodove.

„Onaj ko ‘ide u šumu’ pokušaće da sakupi što više kako bi prodao, a kad dođe na otkupno mesto, tu se ubiraju samo dobre gljive za prvu i drugu klasu, a ostalo se stavi sa strane, da bi se na kraju bacilo. Tako se gljive uništavaju, i zato su i stigle na liste zaštićenih vrsta“, upozorila je Žaklina Radulović.