Skladišta prihodovala 42,7 milijardi dinara u 2025, tržište predvodi nekoliko velikih sistema

Sektor skladištenja podrazumeva obavljanje mnogo složenijeg procesa od prostog čuvanja robe. Reč je o važnom segmentu logističkog lanca koji povezuje proizvođače, distributere, trgovce i krajnje kupce, omogućavajući da roba bude odložena, zaštićena i isporučena u pravom trenutku.

Preduzeća koja se bave skladištenjem prvenstveno pružaju usluge prijema, čuvanja i izdavanja robe. Treba imati u vidu da postoje različite vrste – od klasičnih magacina za industrijsku robu i građevinski materijal, preko skladišta za poljoprivredne proizvode, do hladnjača za prehrambene proizvode i specijalizovanih skladišta za hemikalije ili energente.

Pored samog skladištenja, ove kompanije često obavljaju i niz pratećih logističkih usluga kao što su utovar i istovar robe, sortiranje, pakovanje, prepakivanje, etiketiranje, komisioniranje narudžbina, kontrolu zaliha, vođenje evidencije i pripremu robe za dalju distribuciju.

U okviru ove delatnosti posluju i specijalizovana skladišta za rasute terete, žitarice, naftne derivate, gas, farmaceutske proizvode ili robu koja zahteva kontrolisane uslove temperature i vlažnosti. Takvi objekti zahtevaju posebnu infrastrukturu, visoke bezbednosne standarde i strogo poštovanje propisa.

Poslednjih godina delatnost skladištenja dobija na značaju zbog razvoja elektronske trgovine, širenja logističkih centara i potrebe kompanija da ubrzaju isporuku robe, zbog čega savremena skladišta sve više funkcionišu kao distributivni centri u kojima se roba zadržava kratko, obrađuje i gotovo odmah prosleđuje dalje, umesto da služe isključivo za dugoročno čuvanje zaliha.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je sektor skladištenja je u 2025. godini ostvario ukupne prihode od oko 42,7 milijardi dinara, uz dobit od gotovo 870 miliona dinara i 1.120 zaposlenih. To pokazuje da je reč o sektoru koji ima značajnu ulogu u logističkom lancu.

Najizraženija karakteristika delatnosti jeste izuzetno visoka koncentracija prihoda. Kompanija Euro KB Rent ostvarila je više od 24,5 milijardi dinara prihoda, odnosno više od polovine ukupnih prihoda celog sektora. Međutim, njena dobit od oko 374 miliona dinara znatno je skromnija u odnosu na ostvareni promet, što ukazuje da veliki obim poslovanja ne mora nužno da znači i veliku dobit.

S druge strane, Podzemno skladište gasa Banatski Dvor predstavlja primer izrazito profitabilnog poslovanja, ali treba imati u vidu da je reč o drugačijem tipu preduzeća. Iako su prihodi ove kompanije višestruko manji od prihoda tržišnog lidera, ostvarena dobit od gotovo 666 miliona dinara najveća je u delatnosti, što najverovatnije ukazuje na veoma visoku efikasnost poslovanja i drugačiji poslovni model.

Na tržištu se izdvaja i grupa srednje velikih kompanija, poput Aciko-Komerca, Repro Marketa i Santa Frozena, koje pokazuju stabilno poslovanje i potvrđuju da sektor ne čine isključivo veliki logistički sistemi, već i specijalizovana skladišta namenjena različitim vrstama robe.

Zaposlenost u sektoru ostaje relativno niska u odnosu na ostvarene prihode. Sa oko 1.120 zaposlenih i više od 42 milijarde dinara prihoda, delatnost pokazuje visok nivo produktivnosti, što je karakteristično za savremena skladišta u kojima automatizacija, mehanizacija i digitalno upravljanje procesima imaju sve veću ulogu.

Podaci, takođe, ukazuju da poslovni rezultati u ovoj delatnosti u velikoj meri zavise od vrste skladišnih usluga koje kompanije pružaju. Specijalizovana skladišta za energente, prehrambene proizvode, industrijske sirovine ili logistički centri imaju različitu strukturu troškova i profitabilnosti, zbog čega među vodećim preduzećima postoje značajne razlike u odnosu između prihoda i dobiti.

Geografski posmatrano, među mestima gde su kompanije smeštene dominiraju Beograd, Novi Sad i Šimanovci, što potvrđuje da razvoj skladišne infrastrukture prati glavne saobraćajnice  i industrijske zone.

Ukupna slika sektora pokazuje da skladištenje postaje sve važniji segment logistike i lanca snabdevanja, ali i da uspeh kompanija sve više zavisi od specijalizacije, tehnološke opremljenosti i sposobnosti da uz veliki promet ostvare profitabilnost. Istovremeno, izražena koncentracija prihoda kod nekoliko najvećih privrednih subjekata ukazuje da konkurencija postoji, ali da najveći deo tržišta kontroliše mali broj velikih sistema.