Srbija postala ključna tačka za čitav region – nije više samo tranzitni koridor

Više od jedanaest italijanskih kompanija članica asocijacije OICE učestvovalo je na ovogodišnjem regionalnom forumu – „CEE-Western Balkans Energy, Infrastructure & Industrial Security Forum“ – održanom 22. maja u Privrednoj komori Srbije, u organizaciji Konfindustrije Srbija, Confindustria Est Europa, PKS i Greenhill Advisory. Neke su već otvorile svoje filijale u Srbiji, a ostale to planiraju u narednim mesecima.

I to nije slučajnost, tvrdi Đorđo Lupoi, predsednik OICE – asocijacije koja zastupa italijanske inženjerske i konsultantske firme. Prema njegovim rečima, Srbija je za italijanski biznis postala strateška destinacija, a ne samo prolazna stanica na putu ka jugoistoku Evrope.

„Srbija je postala ključna tačka za čitav region. Nije više samo tranzitni koridor – ona je mesto gde se želi biti u narednim godinama“, rekao je Đorđo Lupoi u razgovoru za Biznis.rs koji smo vodili na marginama Foruma.

On navodi da su energetika i infrastruktura prirodne oblasti saradnje, jer oba sektora dele iste izazove u Italiji i Srbiji: zastarela mreža, bezbednost snabdevanja i pritisak energetske tranzicije. Posebno ističe prilike u obnovljivim izvorima energije, vodoničnim tehnologijama i „waste-to-energy“ projektima.

Kada je reč o saradnji sa srpskim partnerima, Lupoi naglašava da ne postoje velike tenzije u poslovnoj komunikaciji, i pripisuje to kulturnoj bliskosti dveju zemalja, ali i dugogodišnjem institucionalnom odnosu sa ASES-om – Asocijacijom inženjerskih kompanija Srbije – koji traje više od decenije.

„Mislim da imamo zajedničku kulturnu osnovu i kroz naš desetogodišnji odnos sa ASES-om možemo graditi čvrste poslovne veze“, istakao je predsednik OICE.

Posebnu ulogu, prema njegovom mišljenju, ima i perspektiva ulaska Srbije u Evropsku uniju. Pristupanje bi, pored harmonizacije standarda, otvorilo i pristup evropskim fondovima koji mogu ubrzati razvoj i infrastrukture i energetskog sektora – što je direktna korist, kako za srpsku stranu tako i za strane izvođače.

Geopolitičke turbulencije poslednjih godina, smatra on, samo su naglasile hitnost diversifikacije energetskih mreža i jačanja regionalnih veza.

„Inženjerske usluge biće jedan od ključnih odgovora na sve kritične izazove koji nas čekaju“, zaključuje Lupoi.

Sledeći korak – baterijska skladišta

Nikola Grubor, zamenik generalnog direktora kompanije MT-Komex, kaže da je ovo preduzeće svoju delatnost gradilo na solarnim elektranama, elektromobilnosti i energetskim skladištima. On opisuje kako se fokus industrije u kratkom roku pomerao: od panelskih sistema na krovovima, preko elektrana na zemlji, do naprednih tracker sistema koji prate kretanje Sunca i povećavaju ekonomičnost postrojenja.

U razgovoru za Biznis.rs, koji smo vodili na marginama nedavno održanog Foruma, Grubor je istakao da danas MT-Komex razvija tri projekta veličine oko 14 megavata – u Mokrinu kraj Kikinde, Bačkom Polju i Novom Bečeju – a u Lapovu su nedavno puštene u rad dve solarne elektrane pod nazivom DeLaSol 1 i DeLaSolNorth, koje zajedno čine najveću solarnu lokaciju u pogonu u Srbiji.

„Svi investitori sa kojima smo do sada radili na zemljišnim projektima već ulaze u proceduru za baterijska skladišta. Nema drugog načina da upravljaju viškom energije u vršnim trenucima“, ocenio je Nikola Grubor.

No, iza ambicioznih projekata krije se sistemski problem u vidu regulatorne nesigurnosti, neusklađenosti institucija i birokratske blokade koja onemogućava da projekti stignu do završne linije.

Kao konkretan primer navodi situaciju kada su dva identična projekta, tehnički i inženjerski potpuno ista, dobili dijametralno suprotne zahteve: jedan je morao da priloži studiju zaštite životne sredine, drugi ne.

„Konstantna promena regulative, neusaglašenost između institucija i nedovoljno osposobljeni lokalni kadrovi doveli su do potpunog zastoja u projektima“, naglašava zamenik direktora MT-Komex.

Grubor kao posebno kritičnu opisuje situaciju za projekte koji su ušli u proceduru 2021. godine, po tada važećem zakonu o obnovljivim izvorima, a do danas nisu završeni jer su u međuvremenu zakonski okviri menjani više puta.

Zahtevi elektrodistribucije, lokalne samouprave, čak i same procedure priključenja menjale su se u hodu, a investitori koji su napravili petogodišnje biznis planove ostali su bez tla pod nogama.

Tržište baterijskih sistema, koje industrija prepoznaje kao logičan sledeći korak, suočava se sa sopstvenim problemom: ne postoji tržište pomoćnih usluga u Srbiji, što znači da nijedan ozbiljan investitor ne može da izgradi finansijski model „stand-alone“ baterijskog projekta bez pouzdanih prihoda od sistemskih usluga.

„Posmatrano unazad, od 2021. godine, nisam preterano optimističan“, zaključio je Nikola Grubor.

Zajedničko lobiranje za predvidivost regulative

Uprkos različitim perspektivama, naši sagovornici su saglasni u jednoj ključnoj tački: bez stabilnog i predvidivog regulatornog okvira ni italijanski kapital ni domaći razvoj ne mogu dosegnuti puni potencijal.

Đorđo Lupoi to vidi kao argument za dublji angažman italijanske poslovne zajednice u lobiranju za usklađivanje srpskih standarda sa evropskim – ne samo iz altruizma, već jer energetska stabilnost Srbije direktno utiče na troškovnu strukturu stranih kompanija koje ovde posluju ili planiraju da posluju.

Nikola Grubor, s druge strane, upozorava da bez sistemskog rešenja, srpsko tržište obnovljive energije klizi ka sivoj zoni: projekti se grade bez adekvatne dokumentacije, a rizici se ignorišu.