Srbija traži još 50 miliona evra kredita od EBRD za gašenje štetnih kotlarnica u šest gradova

Predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odile Renaud-Basso preporučila je Odboru direktora da podrži inicijativu da se Srbiji odobri zajam u iznosu do 50 miliona evra za investiranje u ukidanje ekološki štetnih kotlarnica u šest lokalnih samouprava, kao i za investicije u održive izvore toplote koji uključuju toplotne pumpe i drvnu biomasu.

Taj zajam bi, kako stoji u dokumentima EBRD u koje je Biznis.rs imao uvid, trebalo da omogući i priključenja na mrežu daljinskog grejanja, a sve u okviru Projekta unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji.

„Taj projekat će“, kako je istakla Renaud-Basso u preporuci Odboru direktora, „podržati napore Srbije u poboljšanju kvaliteta vazduha u zemlji, koji je među najlošijim u Evropi“.

Očekuje se, kako je navela, da će projekat značajno smanjiti emisije ugljen-dioksida (CO2) širom Srbije, smanjiti udeo uvoznih izvora energije i ukupne troškove energije za javne korisnike.

„Pored toga, projekat će podržati prelazak na metode niskougljenične isporuke toplotne energije, što je ključni korak ka dekarbonizaciji sektora grejanja i hlađenja i prioritet u okviru Plana rasta i Reformske agende Evropske unije za Zapadni Balkan“, zaključila je Renauld-Basso.

Podsetimo da je EBRD krajem godine odobrila pozjamicu u istom iznosu od 50 miliona evra za gašenje neekoloških kotlarnica u 10 lokalnih samouprava širom Srbije.

Prema dokumentaciji koja prati ovaj potencijalni kredit, kao korisnici su navedeni „javni entiteti na centralnom i lokalnom nivou“ zaduženi za rad zagađujućih kotlarnica – ministarstva, javna preduzeća, akademske institucije i slično – locirani u „šest visoko zagađenih lokalnih samouprava“: Beograd, Smederevo, Niš, Zaječar, Valjevo i Novi Pazar.

Kada je reč o planiranim efektima upotrebe ovog zajma, računa se da će umesto oko 70.430 MWh toplote trenutno generisane sagorevanjem uglja i nafte zameniti toplotom proizvedenom korišćenjem obnovljive, odnosno energije iz prerade otpada u količini od približno 59.750 MWh, uz dodatnu isporuku iz postojeće mreže daljinskog grejanja u iznosu od približno 17.940 MWh.

„Projekat će dovesti do značajnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), smanjujući emisije CO2 za 18.000 tona godišnje, što predstavlja smanjenje od 81 odsto u odnosu na početno stanje. Takođe će značajno smanjiti prisustvo drugih zagađujućih čestica iz tih kotlarnica“, procenjeno je u dokumentaciji EBRD.

Kao dodatni kvalitet ovog projekta navedena je podrška konkurentnosti.

„On promoviše značajna poboljšanja u efikasnosti troškova, što će dovesti do ušteda u troškovima proizvodnje toplote u iznosu većem od dva miliona evra godišnje ili više od 50 odsto ukupnih troškova proizvodnje toplote„, ističe se u dokumentaciji.

Odbor direktora EBRD odlučiće o tome da li će kredit biti odobren 25. februara, a ukoliko odluka bude pozitivna za korišćenje novca i sprovođenje projekta biće zaduženo Ministarstvo zaštite životne sredine.