Šta će privrednicima doneti izmene seta finansijskih zakona?

Ministarstvo finansija objavilo je nacrte propisa koji se bave modifikacijom čitavog seta finansijskih zakona, a privrednici su imali rok od sedam dana da se izjasne o izmenama i dopunama i da pošalju svoje primedbe i sugestije. U udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije smatraju da je taj rok prekratak i da ga treba pomeriti do 7. decembra. Ipak, oni su na adresu resornog ministarstva već uputili sugestije i primere za rešavanje spornih pitanja.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže zastupnica ovog udruženja Milena Amon, glavni problem je sistem koji je postao jednosmeran i represivan prema legalno registrovanim privrednicima sa domaćim kapitalom, dok se zastarelom poreskom politikom šalje poruka da je isplativije raditi “na crno”.

“Sistem e-faktura nije dovoljno razrađen ni dovoljno definisan da bi nesmetana primena počela od januara 2023 godine. Pozitivno je što posrednici nisu obavezni i što je obaveštenje o načinu korišćenja sistema stiglo na mejl adrese privrednih subjekata registrovane u APR-u. Međutim, u ponudama posrednika vidimo da se kao prednost angažovanja naglašava činjenica da logovanje na SEF elektronskim sertifikatom pomoću lične karte često ne funkcioniše, a to je apsolutni preduslov za primenu sistema”, navodi Amon.

Zbog toga, kako kaže, postoji opravdan strah da poslovni podaci koji prolaze kroz sistem e-faktura mogu biti predmet krađe od strane konkurencije, zbog čega je potrebno ovo pitanje sistemski rešiti.

“Naš predlog je pomeranje roka primene na 2024. godinu, ukoliko su sistemski problemi rešeni do tada, uključujući prebacivanje sistema sa E-uprave u Poresku upravu”, kaže Milena Amon i dodaje da je potrebno izvršiti korekciju kaznene regulative sa obaveznim savetodavnim pristupom u prvom koraku.

Redefinisati obavezu plaćanja PDV-a

Ništa manji problem za ovo udruženje ne predstavlja ni Zakon o PDV-u. Glavobolje privrednicima posebno zadaje to što se PDV plaća unapred, a ne po naplati. S obzirom na to da Zakon o e-fakturama predstavlja alat za brži povraćaj PDV-a, u ovom udruženju smatraju da je pravo vreme da se ova praksa izmeni.

“Komplikovana PDV prijava predstavlja problem kod vođenja knjiga i budi opravdanu sumnju da je cilj komplikovane regulative prodaja edukacija i mogućnost slobodnog tumačenja kontrolnih organa da li je došlo do prekršaja ili ne. Predlažemo da se i obaveza plaćanja PDV-a redefiniše tako da se on plaća po mesecu u kojem je izvršena naplata, a ne po izdavanju fakture”, napominje Amon.

U ovom udruženju smatraju da je komplikovan obrazac PDV prijave (POPDV) potrebno pojednostaviti, u skladu sa smernicama datim od strane Računovodstvene komore Srbije. Takođe, ocenjuju da je neophodno pomeriti limit za ulazak u PDV sistem sa osam na deset miliona dinara, dok je u članu 17a potrebno jasno definisati u kojim slučajevima vrednost uplate ili vrednost vaučera predstavlja osnovicu za promet, a ne ukupan promet.

Zakon o fiskalizaciji doneo niz problema

Primena Zakona o fiskalizaciji donela je niz problema privrednicima, a u udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije navode da se relativno nov zakon sada opet menja, što predstavlja priliku da se sistemski problemi urede i reše, umesto što se pristupa izmeni svega nekoliko odredbi.

“Ovaj zakon nije predvideo rešenje na koji način privredni subjekat da radi kada uređaj nije u funkciji zbog kvara, niti je predvideo rok u kojem je dobavljač uređaja, interneta i softvera dužan da kvar otkloni, zbog čega su privrednici onemogućeni da rade kad je uređaj – ne njihovom krivicom – van funkcije”, ističe Milena Amon.

Takođe, ona podseća da je udruženje za delatnost 85.5 (ostalo obrazovanje) dopisom Ministarstvu finansija tražilo da se izuzme iz fiskalizacije, pod uslovom da se uplate primaju samo preko računa (što je i bila praksa u ovoj delatnosti), kao vid stimulansa za praksu bezgotovinskog plaćanja i zbog specifičnosti delatnosti koja ima veliku konkurenciju na crnom tržištu i u frilens varijanti.

“Zbog ove situacije mnogo škola je prešlo da radi neregistrovano ili koristeći strane platforme, što će doprineti manjoj privrednoj aktivnosti i manjoj naplati poreza i doprinosa”, dodaje naša sagovornica.

Privrednicima je nejasan i predlog da se u članu 5. stav 2 briše tačka 10 – vrednost prometa po poreskim stopama.

“Predlog izmene člana 5 je sporan jer nije jasno definisan pojam i težina prekršaja. U predlogu nacrta nije jasno šta se u članu 12 podrazumeva pod ‘ne evidentira’ – nije kucano, kasa nije radila, nije imao uvid da je uplaćen avans, uneo pogrešan iznos…”, navodi Milena Amon i dodaje da je predlog rešenja potpuno besplatan softver koji svaki privrednik može da koristi.

Što se tiče ove izmene, u udruženju smatraju da je u članu 5 neophodno i jasno definisati težinu prekršaja i napraviti jasnu razliku između, na primer, neizdavanja fiskalnog računa (ukoliko nije u pitanju kvar uređaja i tehnički problemi) i viška ili manjka u kasi od 50 dinara.

“Potrebno je izmeniti kaznenu regulativu tako da bude isplativije raditi registrovan i legalno nego neregistrovan na crno, ukinuti zatvaranje objekata i uvesti obavezu savetodavne funkcije kontrolnih tela kod uočenih neslaganja, pre primene kaznenih odredbi„, zaključuje naša sagovornica.