Stariji radnici u Srbiji sve duže čekaju na posao, u proseku više od šest godina

Od ukupnog broja nezaposlenih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (411.727) skoro 40 odsto čine ljudi stariji od 50 godina, tačnije njih 160.967 prema podacima od 31. maja. Od tog broja je 53,9 odsto žena – 86.796.

I pored brojnih podsticaja za zapošljavanje starijih radnika prosečna dužina traženja posla iznosi šest godina i sedam meseci, što predstavlja povećanje s obzirom na to da je u 2021. godini prosek iznosio 75 meseci.

Razlozi za to što se poslodavci teže odlučuju da angažuju iskusnijeg radnika, prema mišljenju sociologa, je uvreženo mišljenje da stariji sporije uče, da im je potrebno više vremena za trening, da su skloniji urušenom zdravlju i da će odsustvovati sa posla na trošak poslodavca.

Miloš Turinski, PR Infostuda, kaže u razgovoru za Biznis.rs da je, generalno posmatrajući tržište rada, jasno da postoji problem u zapošljavanju starosnih grupacija preko 45 godina, a da se to posebno ističe kada su u pitanju žene iz ove starosne grupe.

“Sigurno je da postoji i određena vrsta diskriminacije prilikom zapošljavanja, međutim prema istraživanju koje smo sproveli najčešći problem je u nivou kvalifikacija i stručnosti. Tržište rada se rapidno razvijalo u poslednjih 20 godina, svedoci smo u tom periodu i digitalizacije koja je zahvatila svaku sferu poslovanja. Činjenica je da svi moraju ostati u toku sa trendovima, obučavati se i primenjivati nove stvari. Ukoliko do toga ne dođe, niste više kvalifikovani za mnoge poslove”, ocenjuje naš sagovornik.

On dodaje da bi adekvatno rešenje ovog problema, prema navodima poslodavaca iz istraživanja, bio sistemski rad na dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, subvencijama za obuke i edukacije, jer jedino tako se može ispratiti korak sa promenama i razvojem.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da godine nisu presudne pri odabiru kandidata, već koliko je radnik sposoban da se što pre prilagodi procesima rada.

„Poslodavcima više ide u korist da zaposle iskusnog radnika koji će odmah ući u posao bez dodatne obuke, što nije slučaj kod mladih koji tek dolaze sa fakulteta i škola, pa nemaju toliko prakse i često im je potrebna dodatna obuka ili više vremena da uđu u poslovne procese. Prema dosadašnjem iskustvu, u poslovima koji zahtevaju poznavanje određenih specifičnosti bolje prolaze radnici sa iskustvom, oni koji već imaju znanje i gde je eventualno potreban kratak period prilagođavanja. Često je produktivnost neuporedivo bolja kod onih sa većim iskustvom“, ocenjuje Atanacković.

Konkursi za podsticanje zapošljavanja

Svake godine Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) objavljuje javne pozive za subvencije poslodavcima koji angažuju lica iz kategorije teže zapošljivih, kao što su građani stariji od 50 godina.

Kada je reč o podsticajima, Nacionalna služba za zapošljavanje odobrava poslodavcima subvencije u jednokratnom iznosu od 200.000 do 300.000 dinara u zavisnosti od stepena razvijenosti jedinice lokalne samouprave.

Takođe, država daje podsticaje i za zapošljavanje bivših preduzetnika.

Vlasnici preduzeća koji angažuju bivšeg preduzetnika oslobođeni su plaćanja 50 odsto poreza i 75 odsto doprinosa za zarade isplaćene od 1. januara do 31. decembra 2023. Olakšice važe sve do kraja 2025. godine, tako da su i u narednoj 2024. za zarade preduzetnika poslodavci oslobođeni plaćanja 40 odsto poreza i 65 procenata za doprinose.