Nedostatak nastavnika fizike i matematike može postati problematičan

Sve manje studenata upisuje profesorske smerove na prirodno-matematičkim fakultetima

Bolji posaoSrbijaU fokusu

10.7.2022 12:01 Autor: Marija Krsmanović 31

Sve manje studenata upisuje profesorske smerove na prirodno-matematičkim fakultetima Sve manje studenata upisuje profesorske smerove na prirodno-matematičkim fakultetima
Prijemni ispiti za fakultete su završeni krajem juna i početkom jula, rang-liste su objavljene, a prirodno-matematičke nauke ponovo muči ista boljka — broj učenika... Sve manje studenata upisuje profesorske smerove na prirodno-matematičkim fakultetima

Prijemni ispiti za fakultete su završeni krajem juna i početkom jula, rang-liste su objavljene, a prirodno-matematičke nauke ponovo muči ista boljka — broj učenika zainteresovanih za studiranje fizike i matematike je iz godine u godinu sve manji. 

Za smer Profesor fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu ove godine prijavilo se dvoje kandidata, a za smer Profesor matematike troje. U Beogradu je na smeru Opšta fizika prijavljeno četvoro učenika, dok se za profesorski smer na Matematičkom fakultetu prijavilo osmoro, a na Univerzitetu u Kragujevcu na svim smerovima za fiziku svega je sedmoro budućih brucoša. Situacija nije mnogo bolja ni u Nišu, gde je izbrojano šest prijava za fizički smer. 

Uzimajući u obzir te podatke, gotovo da se samo nameće pitanje: Kakva je budućnost zanimanja za koja se pripremaju studenti ovih fakuleta? I ma koliko odgovor delovao jednostavno, budućnost ovih profesija može biti veoma kompleksna. 

“Kada su u pitanju prirodne nauke, prvo što ljudi pomisle kada kažete da ćete upisati matematiku i fiziku jeste da vi time birate zvanje profesora u osnovnoj ili srednjoj školi. Takvo mišljenje proističe možda iz činjenice da naša privreda nije toliko razvijena u tom smeru da ljudima sa ovih fakulteta pruža drugačije mogućnosti za zaposlenje. Tako da je nekako prirodno da vi, kada idete da studirate fiziku i matematiku, idete da budete profesor”, ovako priču o pomenutim profesijama započinje dr Marija Mitrović Dankulov, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku u Beogradu.

U ovom slučaju problem predstavlja to što su zaposleni u sektoru obrazovanja izuzetno slabo plaćeni. Kako navodi dr Mitrović Dankulov, “oni imaju prosečne plate koje su ispod proseka za Republiku Srbiju”, a sa druge strane, fakultete kao što su Fizički i Matematički nije lako završiti, jer pored rada i truda, oni zahtevaju i talenat.

Prema njenim rečima, rad u školi je poprilično i zahtevan i lep posao, ali razmimoilaženje između napora uloženog da se završe ovi fakulteti i nastavničke plate verovatno jeste razlog zbog kojeg sve manje učenika želi da studira fiziku ili matematiku.

Marija Mitrović Dankulov
Dr Marija Mitrović Dankulov / Foto: Privatna arhiva

Dr Mitrović Dankulov napominje da je u pitanju problematika koja je prisutna već decenijama, te se od studenata fizike očekuje da se po završetku studiranja zaposle u prosveti čak i ako su upisali smer koji je namenjen ljudima koji žele da se bave isključivo naukom. 

“Kada odete na Fizički fakultet, imate takozvani profesorski smer, odnosno smer Opšta fizika, imate smer Teorijska i eksperimentalna fizika, koji pohađaju ljudi koji žele da se bave naukom i imate smer Kompjuterska i primenjena fizika. Profesorski smer upisuje ubedljivo najmanje ljudi”, objašnjava dr Mitrović Dankulov.

Evidentno je da se broj profesora fizike i matematike iz godine u godinu smanjuje, a određene škole u gradovima širom Srbije već se suočavaju sa nedostatkom stručnog kadra za ove pozicije. 

“Resorno ministarstvo, komisije ili tela nadležna za sprovođenje politike obrazovanja u Republici Srbiji to pokušavaju da reše tako što će dozvoliti ljudima koji su završavali tehničke fakultete da predaju fiziku ili matematiku u školi, što može biti problematično. Kada završavate profesorski smer, vi pored predmeta vezanih za samu fiziku ili matematiku, ujedno imate i jedan ozbiljan set kurseva koji se odnose na metodologiju nastave, metodiku nastave, na pedagogiju, na psihologiju…”, navodi dr Mitrović Dankulov, dodajući da ti kursevi nisu deo programa čak ni na smeru teorijske i eksperimentalne fizike.

Ona smatra da bi problem mogao postati veći kako starije generacije profesora budu odlazile u penziju, jer potencijalno neće biti mladih ljudi “koji su spremni da daju 110 odsto sebe da bi nove generacije nosile znanja iz osnovne i srednje škole”. 

Aalto Univerzitet u Finskoj
Izvor: Unsplash.com

U vezi sa tim, dr Mitrović Dankulov pravi poređenje sa obrazovnim sistemom u Finskoj.

“Finsko obrazovanje se smatra jednim od boljih u svetu kada su u pitanju srednja i osnovna škola. Ako želite da budete nastavnik u toj zemlji, vi ne studirate na fakultetu, već pohađate predagoške akademije. Posao nastavnika u Finskoj je dobro plaćen, dosta ljudi želi da se bavi time i oni svake godine imaju takmičenja između učenika koji žele da upišu te fakultete. Znatno više učenika se prijavi na ispite nego što ih upiše i u tu oblast idu zaista neki od najboljih. Kod nas, prosto zbog činjenice da ne postoje ni uslovi, a ni primanja nisu dobra, javlja se situacija da čak ljudi upišu naučni smer, ne mogu da polože neke predmete ili se nisu snašli, pa tako prelaze na profesorski smer. Tako se kod nas, umesto da postoji prosejavanje, odnosno selekcija dobrih kadrova baš za te smerove koji će edukovati neka nova pokolenja, dešava upravo suprotno”, navodi dr Mitrović Dankulov, dodajući da nije retkost da profesorske smerove upisuju ljudi koji nisu imali drugu opciju.

Ona smatra da bi drugačiji pristup dao bolje rezultate za ove fakultete. Kako navodi, najbolje rešenje bi bilo da se obave izmene u obrazovanju, ali to je dugotrajan proces.

“To je nešto što će zahtevati mnogo vremena i truda i jednu fokusiranu kampaniju i Vlade Srbije i društva”, navodi dr Mitrović Dankulov.

Sve manje zainteresovanih i za srpski jezik i književnost

Pored fizičkih i matematičkih fakulteta u poslednjih nekoliko godina smanjuje se i broj zainteresovanih za srpski jezik i književnost, koji su studenti ranje upisivali sa željom da jednog dana rade u školi. Ove godine za smer Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu prijavilo se 70 učenika, iako je bilo ponuđeno 250 mesta.

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na isti smer se prijavilo 20 kandidata na 60 ponuđenih mesta, a na kragujevačkiom FILUM-u se, i pored 45 slobodnih mesta, za srpski jezik prijavilo 19 budućih brucoša.

Profesura nije jedina opcija za fizičare i matematičare

S druge strane, fakulteti poput fizičkog i matematičkog bi možda mogli da rade i na tome da promene opšteprihvaćeno mišljenje da oni koji ih završe moraju biti profesori ili nastavnici. Prema rečima dr Mitrović Dankulov, postoje i primeri studenata koji su završavali matematiku i fiziku da bi se po diplomiranju zaposlili na pozicijama koje možda nisu direktno povezane sa njihovim obrazovanjem, ali je set osobina koje su stekli na ovim fakultetima doveo do toga da se uspešno bave i biznisom, i da rade za različite kompanije.

“Pre 10 ili 15 godina, ljudi koji su završavali teorijsku fiziku, doktorirali, a potom nisu mogli da nađu poziciju u nauci, često su odlazili da rade za banke. Bankama su bile neophodne veštine koje su oni stekli u toku doktorskih studija”, navodi ona i dodaje da pod tim veštinama podrazumeva sposobnost fizičara da obave potrebne analize i kreiraju modele za određeni tip predviđanja, te da je najstandardnija situacija u bankama bila da u odeljenjima za istraživanja rade fizičari i matematičari.

“Kod nas to nije dovoljno razvijeno, ali bih rekla da se razvija jedan ekosistem povezan sa naukom o podacima (data science), u kome fizičari i matematičari mogu da doprinesu i ekonomiji Srbije i razvoju same oblasti. To su, u principu, poprilično dobro plaćena zanimanja. Mi na Institutu za fiziku imamo situaciju da se nemali broj ljudi koji su doktorirali odlučio da ode da radi u ovoj industriji. Ta reklama, ekonomska perspektiva, sama profesija i industrija mogu da doprinesu da veći broj ljudi upiše fakultete kao što su fizika i matematika”, zaključuje dr Mitrović Dankulov.

  • Anna

    10.7.2022 #1 Author

    Generacijama u nazad u osnovnim i srednjim školama fiziku i matematiku predaju ljudi koji ne umeju da objasne na jasan i detetu prihvatljiv način ove dve inače jako lepe nauke. A onda deca stiču odbojnost prema predmetu koji im možda i leži. I tako iz generacije u generaciju. A nastavni plan i program samo dodatno doprinosi negativnim osećanjima. Zato i ne čude brojke.

    Odgovori

  • VOJKAN

    10.7.2022 #2 Author

    Gledaju maturanti gde se najviše zarađuje, a ne šta vole

    Odgovori

  • FRUIT04

    10.7.2022 #4 Author

    Nekada je bila cast biti profesor, prosveta vise nije kao sto je nekad bila.

    Odgovori

  • TINA

    10.7.2022 #6 Author

    Vecina mladih koji upisuju fakultete su ambiciozni, a sa ovim smerovima mogu samo u skolama da rade

    Odgovori

  • TATJANA

    10.7.2022 #7 Author

    Jednostavno idu na smerove koji donose vise zarade

    Odgovori

  • Milisavka

    10.7.2022 #8 Author

    Ništa čudno, koliko su placeni dobro je da ima prosvetnih radnika

    Odgovori

  • DANIJELA

    10.7.2022 #10 Author

    Gledaju deca da upisuju smerove sa kojima ce moci da rade i od toga zive.

    Odgovori

  • IVAN

    10.7.2022 #11 Author

    Tu nesto ne štima.

    Odgovori

  • MADMAX

    10.7.2022 #12 Author

    Manjak poštovanja u društvu i male plate osnovni problem.

    Odgovori

  • GAGA

    10.7.2022 #13 Author

    Ne samo da su u prosveti niske zarade, vec se ne zna ko je bahatiji deca ili roditelji, a nastavnicima i profesorima su vezane ruke.

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    10.7.2022 #14 Author

    Pa činjenica je da IT sektor preuzima deo odgovornosti za to.

    Odgovori

  • VERA

    10.7.2022 #16 Author

    Nece niko u prosvetu jer je devastirana.

    Odgovori

  • GOCA BG

    10.7.2022 #17 Author

    Plate jako male,a sistem katastrofa…

    Odgovori

  • Ika

    10.7.2022 #18 Author

    Srozali su postovanje prema nastavniku,profesoru, e to su te evropske vrednosti

    Odgovori

  • VANJA

    10.7.2022 #19 Author

    To ce tek postati problem!

    Odgovori

  • Boba3

    10.7.2022 #20 Author

    Sramota je reci da je to logicno, s obzirom da omladina vidi koje je nepostovanje

    Odgovori

  • Dzebac

    10.7.2022 #21 Author

    Sramno za drzavu i drustvo

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    10.7.2022 #22 Author

    Nazalost…bas lose vesti

    Odgovori

  • Bella

    10.7.2022 #23 Author

    Zato sto su nas unustili sa obimnim gradivom i previsokim cenama skolovanja

    Odgovori

  • NATI29

    10.7.2022 #24 Author

    Pa kada im nije dovoljno placeno koliko bi trebalo

    Odgovori

  • MARE

    10.7.2022 #25 Author

    Krvavo stecena zvanja sa kojima ne mozes da obezbedis pristojan zivot . Sad but true.

    Odgovori

  • BRANA19

    11.7.2022 #26 Author

    Jos malo nece ljudi ni da studiraju…

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    11.7.2022 #27 Author

    Prosveta nije popularna jer su plate male.

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    11.7.2022 #28 Author

    Na žalost ne ceni se obrazovanje kod nas

    Odgovori

  • BOJANA

    11.7.2022 #29 Author

    Pa kada su profesorske plate male

    Odgovori

  • DEKSI

    11.7.2022 #30 Author

    Pa kad su slabo placeni, normalno..

    Odgovori

  • Sasa

    11.7.2022 #31 Author

    Koliko se nepotrebnih stvari zakasniji život uči iz tih predmeta pa to je takav gubitak vremena i života narocito u vremenu kompjutera i interneta …Niko nikad da odvoji vise sta je potrebno za osnovno sta za srednje obrazovanje (fax danespominjem)za dalji život i primenu u životu .. Koliko npr jednom kuvaru ili vozaču treba da vadi kvadratni koren iz nekog broja ili obrazac neke formule iz fizike …

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...