Sve veći broj bankarskih klijenata odlučuje da prevremeno otplati kredit

Veliki broj korisnika bankarskih usluga u Srbiji odlučuje se u poslednje vreme za prevremenu otplatu ili refinansiranje kredita. Vladimir Vasić, direktor BBS Capital Investment Group, kaže u razgovoru za Biznis.rs da statistika pokazuje kako je kod zajmova starijih od tri godine samo devet odsto ostalo aktivno, dok je 91 odsto refinansirano ili prevremeno otplaćeno.

“Korisnici često refinansiraju kredite između 18. i 36. meseca otplate, u većini slučajeva radi dobijanja dodatnih sredstava. Najčešće prevremeno otplaćivani ili refinansirani krediti su gotovinski i potrošački, dok se kod stambenih kredita korisnici ređe odlučuju na prevremenu otplatu zbog većih iznosa i dužih rokova”, navodi naš sagovornik.

Vasić naglašava da prevremena otplata kredita omogućava korisnicima da smanje ukupne troškove zaduženja, ali da je važno da budu upoznati sa potencijalnim naknadama i procedurama koje banke primenjuju.

I novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je Skupština Srbije usvojila početkom marta, precizno su definisana prava i obaveze korisnika i banaka u vezi sa prevremenom otplatom kredita.

Kako se navodi, dužnik može u bilo kom trenutku, u potpunosti ili delimično, da izvrši svoje obaveze iz ugovora o kreditu i u tom slučaju ima pravo na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i svih drugih naknada koje se naplaćuju u korist davaoca kredita za preostali period trajanja tog ugovora.

“Pri obračunu umanjenja iz stava 1. ovog člana ukupna cena kredita umanjuje se i za srazmerni iznos naknada koje su jednokratno naplaćene u korist davaoca kredita za celokupan period otplate, a u slučaju potpune prevremene otplate može se umanjiti i za srazmerni iznos naknada naplaćenih u korist trećih lica (na primer, povraćaj srazmernog iznosa premije osiguranja)”, navodi se u pomenutom zakonu.

Kada korisnik zahteva otplatu kredita, banka je dužna da mu odmah po prijemu tog zahteva u pisanoj formi dostavi sve podatke potrebne za razumevanje posledica te odluke, kao što su iznos umanjenja ukupne cene kredita za iznos kamate i naknada, uključujući iznos umanjenja za srazmeran iznos jednokratno naplaćene naknade, kao i iznos naknade za prevremenu otplatu koju je korisnik dužan da plati davaocu kredita.

U roku od tri dana od podnošenja zahteva banka je dužna korisniku da omogući prevremenu otplatu, s tim da se kao dan prevremene otplate uzima dan kada je korisnik obezbedio sredstva na računu.

Naknada za prevremenu otplatu ne može da bude veća od jedan odsto

Kada je reč o samim procedurama poslovnih banaka, Vladimir Vasić kaže da korisnik kredita treba da podnese pisani zahtev za prevremenu otplatu, bilo da je reč o delimičnoj ili potpunoj otplati.

Banka onda izdaje potvrdu o visini preostalog duga, a zatim korisnik vrši uplatu prema instrukcijama banke.

“Prevremenom otplatom korisnik ima pravo na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i troškova za preostali period trajanja ugovora. Banka može ugovoriti naknadu za prevremenu otplatu, ali ona ne može biti veća od jedan odsto iznosa prevremeno otplaćenog kredita, ako je preostali period otplate duži od godinu dana, odnosno 0,5 odsto ako je kraći”, objašnjava Vasić.

Kada je reč o specifičnostima za određene pozajmice, naš sagovornik ukazuje da kod stambenih kredita naknada za prevremenu otplatu može biti ugovorena bez obzira na tip kamatne stope, dok se kod ostalih kredita naknada može naplatiti samo ako je ugovorena fiksna kamata.

Takođe, on naglašava da postoje i izuzeci od naplate naknade – ako se otplata vrši na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju čija je namena obezbeđivanje otplate, u slučaju dozvoljenog prekoračenja računa ili kreditne kartice i ako se otplata vrši u toku perioda za koji je ugovorena promenljiva kamatna stopa, osim kod kredita čiji je predmet kupovina nepokretnosti.