Svetska banka: Oporavak tržišta rada na Zapadnom Balkanu

U nekoliko zemalja Zapadnog Balkana zaposlenost je do sredine ove godine dostigla istorijski najviše vrednosti, pa tako stopa zaposlenosti u regionu sada iznosi prosečnih 46 odsto, navodi se u danas objavljenom Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.

Veća zaposlenost do sredine 2022. predstavlja povećanje od tri procentna poena u odnosu na isti period prošle godine, a privredni rast zabeležen početkom godine podstaknut je privatnom potrošnjom i investicijama, navodi se u izveštaju.

Svi sektori doprineli su oporavku tržišta rada, a jednu od glavnih uloga u tome odigrale su uslužne delatnosti, uključujući turizam.

„Međutim, više cene energenata i hrane podigle su inflaciju na nivoe poslednji put zabeležene pre više godina, narušavajući kupovnu moć stanovništva i poverenje privrede“, navela je Svetska banka.

Ukazano je i da tržište rada „počinje da se hladi“, budući da se rast zaposlenosti usporava u uslovima visoke inflacije i povećane neizvesnosti.

Iako je stopa siromaštva nastavila pad u ovoj godini, nagli porast stope inflacije može ugroziti smanjenje siromaštva u budućnosti, a kako je navela Svetska banka, u odsustvu državne podrške, ozbiljni cenovni šokovi na tržištu energenata i hrane mogli bi dovesti do povećanja broja siromašnih na Zapadnom Balkanu za 13 odsto.

Pritisci na fiskalnu potrošnju izazvani cenovnim šokovima na tržištima energenata i hrane neutralisali su efekte rasta prihoda usled visoke inflacije i zaustavljanja fiskalne konsolidacije.

Tokom ove godine očekuje se smanjenje javnog i javno garantovanog duga, ali će njihovi iznosi i dalje ostati iznad najviših vrednosti registrovanih pre izbijanja pandemije virusa Covid-19, dok uslovi za finansiranje postaju sve restriktivniji zbog napora globalne monetarne politike da ukroti inflatorni šok.

„Iako se rast u prvoj polovini 2022. pokazao relativno snažnim, jasno je da ovaj region sada očekuje nova oluja“, rekla je viša ekonomistkinja Svetske banke i jedan od autora izveštaja Sanja Madžarević-Šujster.

Kako je naglasila, restriktivniji globalni uslovi finansiranja, usporavanje domaće i eksterne tražnje i slabljenje poverenja privrede i potrošača uticaće na finansijski sektor u čitavoj regiji.

Pored sve restriktivnijih uslova finansiranja, u izveštaju se ističe da su i dalje prisutni rizici od ponovnog razbuktavanja pandemije tokom predstojeće zime, kao i da su globalni lanci snabdevanja još uvek opterećeni.

„Na kratak rok, države bi trebalo kao prioritet da postave podršku ranjivim grupama, tako da mere budu ciljane i vremenski ograničene kako bi se fiskalni rizici sveli na minimum“, dodao je viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja Hristos Kostopulos.

Podsetio je da bi, sa ograničenim fiskalnim prostorom, prvi izbor kreatora politika trebalo da budu reforme koje se uvek smatraju poželjnim, odnosno one kojima će se podstaći srednjoročni rast uz ograničene fiskalne troškove.

Svetska banka upozorila je da tempo rasta usporava širom Zapadnog Balkana, pri čemu visoka inflacija narušava kupovnu moć i poverenje privrede, „dok je rast zaposlenosti manje dinamičan usled rastuće neizvesnosti“.

Iako je stopa siromaštva nastavila da opada širom Zapadnog Balkana u ovoj godini, znatno viša inflacija može ugroziti smanjenje siromaštva u budućnosti.

„Države Zapadnog Balkana preduzimaju neophodne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu, ali to ima visoku cenu: javni rashodi su se značajno uvećali“, rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju. 

Ona je istakla da je od presudnog značaja da se takvim merama ublaži uticaj kriza na najranjivija domaćinstva i firme i da je Svetska banka spremna da zemljama pruži podršku u tim nastojanjima.