Ubrzanje evrointegracija – razvojna šansa koju ne treba propustiti

Godina za nama nije bila lagana, a obeležili su je – inflacija, povišene cene energenata, klimatske promene i drugi izazovi po makroekonomsku stabilnost, poručio je predsednik Saveta stranih investitora (FIC) i generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel (Mike Michel) u prepunoj sali beogradskog hotela Hajat, gde je članovima Vlade Srbije u tehničkom mandatu i predstavnicima poslovne zajednice predstavljeno novo izdanje „Bele knjige“ i FIC indeks za 2023. godinu.

Prema oceni FIC-a, čije članice u Srbiji zapošljavaju 115.000 ljudi i koje su u našoj državi investirale oko 44 milijarde evra, najveći napredak tokom 2023. godine ostvaren je u oblasti energetike, dok je skoro 400 konkretnih preporuka za poboljšanje poslovne i investicione klime sadržano u ukupno 58 članaka.

„Proces EU integracija Srbije mora imati ključni prioritet“, naglasio je Mišel i dodao da to podrazumeva nastavak pregovora o članstvu Srbije, kao i harmonizaciju domaćih propisa sa evropskim standardima, a u cilju smanjenja geopolitičkog rizika za investicije i spoljnu trgovinu.

Mišel je u tom kontekstu naglasio značaj Plana rasta za Zapadni Balkan, o kome je detaljnije govorio šef Delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre (Emanuele Giaufret).

„Srbiji se danas pruža šansa bez presedana da ubrza svoje evrointegracije, i to zahvaljujući promeni političkih prilika u EU po izbijanju rata u Ukrajini koji je povela Rusija. Proširenje je zato došlo na vrh političke agende EU i postoji osećaj hitnosti kada je reč o ubrzanju prijema država Zapadnog Balkana, Moldavije i Ukrajine, i drugih zemalja koje žele da postanu članice“, poručio je Žiofre.

On je podsetio da je Plan rasta za Zapadni Balkan usvojen sa ciljem da obezbedi da građani i kompanije iz regiona osete prednosti članstva u EU i pre nego što ono bude formalno ostvareno.

„Plan stoji na četiri stuba – da partnere sa Zapadnog Balkana približi međusobno, kao i da ceo region približi EU, a zatim i da produbi regionalnu ekonomsku integraciju kako bi se rast ubrzao za 10 odsto. Treći stub znači ubrzanje fundamentalnih reformi, a četvrti je obezbeđivanje dodatnog finansiranja kako bi se smanjio jaz u razvoju između regiona i EU“, rekao je Žiofre.

On je istakao da je i dalje na snazi Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan, vredan ukupno 30 milijardi evra, koji će se sprovoditi u narednih sedam godina.

„Šansu koja se Srbiji pruža ne treba propustiti“, poručio je Žiofre.

Aleksandar Ljubić, izvršni direktor FIC, skrenuo je pažnju upravo na to koliko je investicija potrebno kako bi Srbija smanjila razvojni jaz u odnosu na EU, ali i ubrzala privredni rast.

„Ukoliko želimo rast BDP-a od pet odsto godišnje, moramo dostići udeo investicija u BDP-u od 25 odsto. Takođe, ukoliko želimo da zatvorimo razvojni jaz sa EU u narednih 20 godina, potreban nam je stabilan privredni rast od sedam odsto godišnje. To znači i da moramo da povećamo udeo privatnih investicija“, rekao je Ljubić i podsetio da 60 odsto ulaganja u Srbiju stiže iz EU.

Kada je reč o porukama iz „Bele knjige“, investitori smatraju da je neophodno vratiti inflaciju u ciljni koridor, optimizovati fiskalno opterećenje u cilju podsticanja investicija i privrednog rasta, te smanjiti javne izdatke i dovršiti restruktuiranje infrastrukturnih preduzeća, posebno u oblasti energetike, radi održivosti adekvatnog nivoa fiskalnog deficita i javnog duga.

Takođe, dok je oblast energetike dobila najbolju ocenu članica FIC-a, u „Beloj knjizi“ je ocenjeno i da sektor poljoprivrede i hrane nije zabeležio napredak u godini koja se bliži kraju.

Obraćajući se učesnicima skupa, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović složila se da je 2023. bila „izazovna godina“, ne samo iz makroekonomskog, već i geopolitičkog ugla, a zbog postojanja ratnih žarišta u Evropi i odnedavno na Bliskom Istoku.

„Uprkos tome, Vlada Srbije ostvarila je napredak po pitanju više od 100 preporuka Saveta stranih investitora, a drago mi je da je energetski sektor ostvario najviši prosečan rejting u ‘Beloj knjizi’. Drago mi je da su dobre ocene zabeležene u oblastima zaštite korisnika finansijskih usluga, fiskalizacije i elektronskog fakturisanja, borbe protiv nedozvoljene trgovine, telekomunikacija, katastarskog postupka i farmacije“, rekla je Đedović.

Ona je ocenila da je makroekonomska stabilnost očuvana, kao i da je u septembru zabeležen rast BDP-a od 3,5 odsto na kvartalnom nivou, dok je za osam meseci ove godine u Srbiju stiglo 2,5 milijarde evra stranih direktnih investicija.

Po predstavljanju „Bele knjige“ usledila je panel diskusijia o tome kako unaprediti poslovno i investiciono okruženje u Srbiji u kojoj su, pored ministarke Đedović Handanović učestvovali i Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, i Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija.

Jovanović je posebno istakao da je IKT sektor ove godine zabeležio rast vrednosti izvoza od 35 odsto, i da se očekuje da će do kraja godine taj iznos dostići 3,8 milijardi evra, odnosno premašiti doprinos poljoprivrede.

Begović je, sa druge strane, ukazala na to da država ulaže u oblast istraživanja i razvoja oko jedan odsto BDP-a, što je na nivou evropskih privreda i što čini 40 odsto ulaganja u taj sektor, dok privreda ulaže isto toliko, a evropski prosek kaže da bi doprinos privrede trebalo da bude tri puta veći.