Veliki broj novoosnovanih firmi ruskih migranata, upitan ekonomski značaj za Srbiju

Ruski državljani osnovali su u Srbiji 6.976 preduzeća od početka rata u Ukrajini.

Uprkos toj „neverovatnoj“ brojci, upitno je da li će sve te firme doprineti rastu srpske ekonomije ili su samo put ruskim državljanima za dobijanje stalne boravišne dozvole u Srbiji uz pomoć koje dalje mogu da obezbede vize za zemlje Evropske unije, ili da odustanu od vojne obaveze u Rusiji, pokazala je analiza Centra za evropske politike (CEP).

Novu generaciju ruskih migranata čine preduzimljivi mladi ljudi iz srednje i više srednje klase, zaposleni u IT sektoru i rade na daljinu, prenosi N1 pisanje Nove ekonomije.

Najveći broj kompanija ruski državljani osnivaju u tehnološkom sektoru. Programiranje i konsalting su dominantni među ruskim biznisima u Srbiji. Osim toga, ruski migranti se bave ugostiteljstvom, maloprodajom ili drže salone za ulepšavanje, navodi CEP.

CEP navodi da se registrovanje tačnog broja Rusa koji žive u Srbiji pokazalo kao veliki izazov, a situaciju su dodatno zakomplikovale razlike u medijskim izveštajima i zvaničnim brojkama.

Na primer, Evropska komisija je iznela podatak da je 219.153 ruskih državljana ušlo u Srbiju od februara 2022. do juna 2023. Međutim, nasuprot tome, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije tvrdi da je to znatno veći broj, odnosno da je 370.000 Rusa ušlo u zemlju od februara 2022. do aprila 2023. Ipak, ministarstvo je priznalo odlazak 340.332 ruskih državljana unutar istog vremenskog okvira.

U Srbiji je 30.000 Rusa uspešno dobilo dozvole za privremeni boravak, pa je to jedini tačan statistički pokazatelj, ukazuje CEP.

CEP navodi i da dolazak ruskih državljana nije samo uticao na Beograd i Novi Sad, već i na neke udaljene regione Srbije, poput Subotice i Niša.

Šta se krije iza brojke od 7.000 kompanija?

Srpski mediji bacaju svetlo na entuzijazam preduzetnika iz Rusije, preovladava optimistična atmosfera vođena verovanjem da će dolazak vrednih i ambicioznih mladih ljudi pozitivno uticati na ekonomiju Srbije. Naročito se ohrabruje mogućnost rasta srpskog IT sektora. Ipak situacija je malo komplikovanija od toga, ocenjuje se u analizi.

Postizanje praktičnih sloboda (mogućnost otvaranja multivalutnih bankovnih računa, obezbeđivanje vize za zemlje Evropske unije, pristup tržište rada, ili čak odustajanje od ruske vojne obaveze) zavisi od dobijanja važeće dozvole za stalni boravak. Međutim, mogućnosti za dobijanje takve dozvole u Srbiji su retke. Osim stupanja u brak sa srpskim državljanima, neki od puteva za dobijanje dokumenata su značajna ulaganja u nekretnine ili obezbeđivanje zaposlenja u srpskoj kompaniji.

Ova druga opcija (zaposlenje i ulaganje u nekretnine) može biti težak zadatak za Ruse koji Srbiju nisu predvideli kao svoj odredište. Shodno tome, pokretanje poslovanja postalo je lakši put do dozvola za stalni boravak. U tome zapravo i leži potencijalni problem – čak i otvaranje najmanjeg biznisa je pogodano za dobijanje poslovne boravišne dozvole, dodaje se.

To znači da bi značajan deo od ovih 7.000 kompanija mogli biti simbolični pojedinačni preduzetnički poduhvati koji se mogu pohvaliti minimalnim poreskim opterećenjem. Otvaranje takvih preduzeća Rusima olakšava postizanje traženog dokumenta, ali njihov potencijal da pokreću ekonomiju rast ostaje upitan zbog njihovog ograničenog obima, skromnih sposobnosti radne snage i nedostatka entuzijazma za poslovni napredak.

Pogled na slobodna radna mesta u ovim ruskim preduzećima na platformama kao što je LinkedIn dodatno usložnjava situaciju jer uprkos aktivnostima u Srbiji, ti biznisi nastavljaju da regrutuju svoje kolege iz Rusije, navodeći tečno poznavanje maternjeg kao jezika značajnu prednost.