Virtuelni turizam: da li tehnologija može simulirati lični doživljaj?

Ideja o virtuelnoj realnosti (VR) aktivno kruži svetom već decenijama i, bez obzira na to što se prvi „metaverzum“ pojavio još 2002. godine, sve do prošlogodišnje objave Marka Zakerberga (Mark Zuckerberg) nije bilo previše onih koji su u VR videli privredni potencijal.

Nije prošlo ni mesec dana nakon što je kompanija Facebook dobila novo ime, a tehnološki i ostali giganti su već počeli da kupuju virtuelne nekretnine, kompanije za proizvodnju digitalne obuće i odeće, i tako počeli da stvaraju novi vid globalne ekonomije izvan fizičkog sektora.

Ideja koja je stara koliko i metaverzum, a savršeno se uklapa u taj koncept, jeste virtuelni turizam. Još od kada je kompanija Google počela da prikuplja fotografije za svoje mape (Google Maps), te da iste kombinuje u realističan digitalni prikaz određene geografske lokacije, postalo je očigledno da ovaj sistem može naći primenu i u turističkom sektoru.

Međutim, virtuelne ture su još starije od Google mapa. Prva zabeležena virtuelna turistička lokacija jeste 3D model srednjovekovnog dvorca Dadli u Engleskoj, kreiran 1994. godine. Danas virtuelne ture nude muzej Luvr,  Kennedy Center, američki prirodnjački muzej Smithsonian, kao i Kineski zid.

U Srbiji virtuelne ture postoje već nekoliko godina u okviru turističkih organizacija gradova kao što su Beograd, Novi Sad, Užice, Subotica… 

Kako se čini, interesovanje za ovaj vid “putovanja” kod nas još uvek nije zaživelo, iako je u prethodne dve pandemijske godine bilo mnogo smernica od fizičkog ka digitalnom svetu.

S druge strane, podstaknuti idejom o metaverzumu, mnogi počinju da uviđaju prednosti ovog vida turizma koji omogućava posete udaljenim i nepristupačnim lokacijama, kao i putovanja u prošlost.

Mobilna aplikacija za striming putovanja

Primene modernih tehnologija u turizmu su brojne, a tome u prilog svedoči i platforma Samibeli, koja nudi još dinamičniji način putovanja iz fotelje od virtuelnih tura – učestvovanjem u lajv strimingu.

Samibeli je porodični projekat pokrenut sa idejom da oni koji nisu u mogućnosti da putuju posete željene lokacije kroz prenos uživo sa vodičem. A vodič može biti bilo koja osoba koja ima želju i volju da predstavi određenu destinaciju putem video-snimaka.

Šta o VR turizmu misli turistički vodič?

Prema rečima turističkog vodiča i frankofonog novinara Nenada Blagojevića, virtuelne ture su idealne za posete muzejima, te tu vidi prednost modernih tehnologija kada je ova oblast u pitanju.

“Kao neko ko je obišao oko 40 država na svetu, ipak glasam za stvaran turizam, odnosno za lično doživljeno iskustvo. Virtuelni turizam smatram dobrim alatom za promociju destinacije ili za “posetu” veoma dalekim mestima, kao i destinacijama koje turista sebi ne može da priušti ili se plaši da tamo ode. Na primer, lepo bi bilo virtuelno obići prašume Amazonije, doživeti pogled sa Ajfelovog tornja, obići neke afričke destinacije o kojima malo znamo, videti najlepšu plažu na svetu na Sejšelskim ostrvima ili vulkan na ostrvu Reunion u Indijskom okeanu. Ipak, smatram da će svaki istinski turista poželeti da jednog dana sve to vidi uživo”, navodi Blagojević.

U bliskoj budućnosti VR turizam će verovatno zaživeti u tehnološki razvijenijim državama poput Japana i Koreje, smatra turistički vodič.

„U Evropi, posebno kada su u pitanju francuski turisti, ipak mislim da ćemo ostati u domenu klasičnog turizma i putovanja avionom ili na četiri točka“, smatra Blagojević dodajući da će, kada se završi pandemija korona virusa, turisti poželeti ponovo da putuju i da obave „detoks od cele situacije“.

Kako kaže Blagojević, veliki deo naše turističke ponude zauzimaju “gastronomija, netaknuta priroda i ljudi, odnosno srpska gostoljubivost i velikodušnost”, pa nije siguran da bi virtuelni turizam u Srbiji bio uspešan. Blagojević ga vidi kao uvod u buduće putovanje ili promociju. 

“Promocija Srbije van naših granica se bazira na specijalitetima našeg kraja, na mirisu tek ispečene proje, sarme, ćevapa, a to, priznaćete, teško može da dočara i najsavremenija tehnologija. Da ne govorim o iskustvu kada vas neko u kafani počasti pićem ili vam na pijaci pokloni teglicu slatkog samo zato što ste kao stranac došli u Srbiju. O tome dosta pišu i inostrani novinari, a te stvari nemaju “virtuelnu” cenu”, zaključuje Blagojević.