Za uspešno poslovanje nije važno vlasništvo

Hrvatski poslovni klub (HPK) u Srbiji duže od 15 godina okuplja kompanije iz obe zemlje i njihove poslovne partnere, sa ciljem da podstaknu trgovinu i investicije, kao i da unaprede privrednu saradnju dve ekonomije.

Na čelu HPK je Marija Radulović koja za Biznis.rs ističe da je saradnja privreda Srbije i Hrvatske iz godine u godinu sve bolja, kao i da je u prošloj godini zabeležen značajan rast spoljnotrgovinske razmene.

Kako biste, iz ugla HPK, ocenili aktuelni nivo ekonomske saradnje privreda Srbije i Hrvatske?

„Gledajući cifre iz 2021. i 2022. godine slobodno možemo reći da je saradnja iz godine u godinu sve bolja. Statistički podaci Privredne komore Srbije govore da su Srbija i Hrvatrska u prošloj godini ostvarile spoljnotrgovinsku razmenu od 2,047 milijardi evra, što je povećanje od 53 odsto u odnosu na 2021. godinu, odnosno za 710 miliona evra. Prostora svakako ima za dalje unapređenje saradnje.“

U kojim oblastima je saradnja najrazvijenija, a gde ima prostora za poboljšanje?

„Srbija je u prošloj godini u Hrvatsku najviše izvozila električnu energiju, mineralno đubrivo, suncokretovo ulje, čarape, ulje od nafte, proizvode za transport, pakovanje robe od plastike, delove šinskih vozila, testeninu, nameštaj, čokoladu i proizvodi od kakaa, azotno đubrivo, hleb, pecivo, kolače i biskvite.

U 2022. godini u Srbiju se iz Hrvatske najviše takođe uvozila električna energija, zatim soja u zrnu, hartija i karton, cement, kontejneri od stakla za pakovanje robe, ulje od nafte i bitumenozonskih minerala, vazdušne pumpe, kompresori, mesne prerađevine, kablovi i ostali električni provodnici.

Prilike za širenje saradnje vidim u oblastima poljoprivrednih proizvoda i sirovina, obrade teških metala, mineralnih đubriva, kao i razmene znanja u oblasti OIE. Ukratko, u povezivanju i zajedničkoj saradnji na projektima, uz korišćenje EU fondova.“

Fortenova grupa najavila je da će potražiti nove vlasnike, što bi, ako se takva transakcija zaista i okonča, značajno promenilo vlasničku strukturu u nizu značajnih kompanija u Srbiji i Hrvatskoj i čitavom regionu. Na tu informaciju reagovala je stručna, ali ne i najšira javnost – da li smo konačno došli do stadijuma da nije bitno da li je neka kompanija „hrvatska“ ili „srpska“ već kako posluje i da li zapošljava?

„Verujem da najšira javnost nije reagovala, jer su velike multinacionalne kompanije pokazale da za uspešno poslovanje zaista nije važno vlasništvo. Realno, kada bi pitali najširu javnost ko je vlasnik kompanije Sony ili Nike, kakav bi odgovor dobili? Znači, ljudi zainteresovani za širenje biznisa ulažu u profitabilne kompanije, a ko je vlasnik akcija za širu javnost nema veliki značaj. Mi ovome više pridajemo neki politički značaj i uticaj, nego privredni.“

Hrvatska je 2023. započela kao nova članica evrozone i Šengenskog prostora. Sada kada se bližimo polovini godine, može li se preciznije oceniti koliko su i kako prelazak Hrvatske na evro i činjenica da je hrvatska granica sada i granica „Šengena“ uticali na poslovnu saradnju sa srpskim i kompanijama iz regiona?

„Hrvatska se duži period pripremala i već poslednjih godinu radila po pravilima „Šengena“ tako da sam 1. januar 2023. nije doneo značajnu promenu na način ulaska preko granice. Naime, Hrvatska i Mađarska su prva „vrata“ Šengena za robu iz trećih zemalja, van EU, tako da je i normalno da se obe striktno pridržavaju pravila. Prelazak na evro više ima uticaja na samu privredu Hrvatske i ekonomska kretanja unutar zemlje.“

Poslovne zajednice u Hrvatskoj i u Srbiji, kao uostalom i na globalnom nivou, suočavaju se sa inflacijom i rastom cene zaduživanja. Na koji način kompanije iz dve zemlje odgovaraju na takve izazove, i šta za njih u takvim vremenima može da uradi HPK?

„Stopa inflacije na godišnjem nivou je u Hrvatskoj smanjena treći mesec uzastopno, nakon što je u novembru prošle godine dosegla rekordnih 13,5 odsto. Prema zvaničnom izveštaju državnog zavoda za statistiku, u martu je iznosila 10,7 odsto.

I u evrozoni, čija je članica od početka godine postala Hrvatska, inflacija je blago oslabila, kliznuvši na 8,5 odsto, zahvaljujući umerenijem poskupljenju energije, pokazale su prve procene Eurostata. Prethodno su, tokom januara, cene porasle 8,6 odsto, a u decembru 9,2 odsto.

Glavni pokretači visoke inflacije bili su sveža hrana i energija, s gotovo istim godišnjim stopama rasta cena od 13,6 odnosno 13,7 odsto. Trend kretanja inflacije se preokreće i to je, uz pokazatelje rasta BDP-a, dobra i ohrabrujuća vest na početku godine, odnosno u prvom kvartalu 2023. godine.“