Zaposleni u sektoru usluga koriste najveći broj radnih veština

U 2022. godini najčešće korišćena veština u radu bila je „komunikacija sa licima iz istog preduzeća ili organizacije“, objavio je Republički zavod za statistiku u istraživanju Modul o radnim veštinama, a uoči današnjeg objavljivanja Ankete o radnoj snazi za 2023. godinu.

Modul „Radne veštine“ sproveden je na osnovu Uredbe (EU) 2019/1700 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope od 10. oktobra 2019. godine, u okviru Ankete o radnoj snazi, tokom čitave 2022. godine, sa ciljem da pruži informacije o korišćenju veština u radu, stepenu autonomije pri obavljanju zadataka u vezi sa poslom i stepenu ponavljanja i standardizacije radnih zadataka.

Pitanja se odnose na dve kategorije ispitanika starosti od 15 do 74 godine: zaposlena lica i lica koja u trenutku anketiranja nisu zaposlena, a koja su ostala bez posla u prethodna 24 meseca.

Među podacima koji su prikupljeni anketom u ovom modulu nalaze se i podaci o stepenu autonomije pri obavljanju radnih zadataka, a rezultati istraživanja pokazuju da stepen autonomije proporcionalno raste sa godinama starosti ispitanika, odnosno da veći broj starijih ispitanika smatra da ima potpunu ili bar delimičnu slobodu u određivanju redosleda i sadržaja svojih zadataka u odnosu na mlađe kolege.

Znatne razlike u stepenu samostalnosti u odlučivanju na poslu primetne su u odnosu na status zaposlenog lica.

Tako oko polovine onih koji imaju privatnu praksu ili svoj biznis, bez obzira na to da li zapošljavaju radnike ili ne, ostvaruje potpunu slobodu i u sadržaju i u redosledu obavljanja svojih radnih zadataka (od 43 do 53 odsto). Za razliku od njih, zaposleni radnici ostvaruju svega 10,5 odsto potpune slobode u sadržaju i 14,3 procenata u redosledu, dok je taj procenat nešto viši u slučaju neplaćenih porodičnih radnika (28,6 odsto potpune slobode u sadržaju i 34,9 odsto u redosledu).

Kada je u pitanju ponavljanje istih radnih zadataka, rezultati pokazuju da ispitanici imaju dosta ili umereno ponavljanja, dok je samo pet odsto njih navelo da repetitivnosti istih zadataka nema uopšte.

Većina ispitanika koji su se izjasnili da im se većina zadataka ponavlja nalazi se u grupi zanimanja – rukovaoci mašinama i postrojenjima, monteri i vozači, uslužna i trgovačka zanimanja, kao i u grupi jednostavnih zanimanja. Najveći procenat ispitanika na čijem glavnom poslu ima veoma malo ili nema nimalo ponavljanja radnih zadataka nalazi se u grupi stručnjaci i umetnici (skoro 30 odsto veoma malo
ponavljanja i oko 18 odsto nimalo ponavljanja).

Standardizacija radnih zadataka procenjena je kroz pridržavanje strogo definisanih procedura koje omogućavaju ili pomažu izvršenje radnih zadataka.

Petnaest odsto ispitanika navodi da je većina poslova koje obavljaju precizno opisana strogim procedurama, dok na drugoj strani – 24 odsto zaposlenih navodi da nema poslova koji su opisani strogim procedurama. Značajnije razlike su primetne ukoliko se odgovori posmatraju prema grupama u statusu zaposlenih lica ili drugim segregacijama.

U ovom istraživanju analizirano je korišćenje sledećih veština u radu: upotreba digitalnih uređaja, čitanje uputstava i tehničke dokumentacije u vezi sa poslom, rad na relativno komplikovanim proračunima, bavljenje teškim fizičkim poslovima, obavljanje preciznih zadataka prstima, komunikacija sa licima iz istog preduzeća ili organizacije, komunikacija sa licima van preduzeća, obuka ili podučavanje drugih lica.

Istraživanje je pokazalo da zaposleni u sektoru usluga najviše koriste svaku od ovih veština u radu, dok su ih zaposleni u poljoprivredi najmanje koristili.

Kada je u pitanju čitanje tehničke dokumentacije i uputstava, stručnjaci i umetnici su ovu veštinu najviše koristili u svom radu, a za njima slede inženjeri, stručni saradnici i tehničari.

Podaci ukazuju na još neke podatke, poput toga da su se teškim fizičkim poslovima u obavljanju svog rada najviše bavili ljudi koji spadaju u starosnu kategoriju od 30 do 59 godina, srednjeg obrazovanja.

Republički zavod za statistiku najavio je da će nova Anketa o radnoj snazi – za 2023. godinu – biti objavljena u petak.