Živanović: Podizanje referentne kamatne stope rizično zbog krize u društvu, za spuštanje nema osnova

Izvršni odbor Narodne banke Srbije u četvrtak će razmatrati ekonomska kretanja i odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi.

Na poslednjoj sednici 13. februara referentna kamatna stopa zadržana je na nivou od 5,75 odsto, a na nepromenjenim nivoima ostale su i kamatne stope na depozitne – 4,5 odsto i kreditne olakšice – sedam odsto.

Na ovom nivou referentna kamatna stopa nalazi se od septembra 2024. godine, kada je u tekućem ciklusu ublažavanja monetarne politike smanjena za 25 baznih poena po treći put, nakon smanjenja u junu i julu iste godine.

Branko Živanović, šef katedre za ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA), smatra da ni ovoga puta neće biti nikakvih promena.

“Mislim da neće biti nikakvih promena jer bi one najviše slale inflatorne signale, koji bi bili kontraproduktivni. Sa druge strane, da kamatna stopa bude spuštena na niži nivo bilo bi rizično, iako bi po prirodi stvari i teorijski trebalo da pospeši investicionu i kreditnu aktivnost jer mi još uvek nemamo signale sigurnog smanjenja inflacije. Naprotiv, taj trend više deluje potencijalno inflatorno, nego što se prelomio da kod nas inflacija sada nešto pada”, ističe Živanović.

Prema njegovom mišljenju, podizanje referentne kamatne stope bilo bi rizično zbog krize u društvu i to će na svaki način gledati da se izbegne, dok za spuštanje, kako kaže, tek nema osnova.

Obrazlažući svoju odluku o nepromenjenoj referentnoj kamatnoj stopi u februaru, Izvršni odbor je naveo da je, i pored kretanja inflacije u granicama cilja, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, imajući u vidu uslove u međunarodnom okruženju.

“O kompleksnosti tih uslova govori činjenica da je globalna inflacija još uvek generalno visoka, dok je istovremeno privredni rast u mnogim zemljama i regionima relativno spor. Ipak, najviše zabrinutosti i dalje izaziva nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju, pre svega rast geopolitičkih tenzija, jačanje protekcionizma i fragmentacije globalnog tržišta”, naveli su u centralnoj banci.

U skladu sa ocenama vodećih relevantnih institucija, Izvršni odbor je ocenio da bi nove protekcionističke mere mogle da utiču na međunarodno makroekonomsko okruženje, trgovinske tokove i lance snabdevanja, s posledicama na inflaciju i ekonomsku aktivnost, zbog čega je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike.

“Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i pojedinih prehrambenih sirovina, koje su nedavno dostigle rekordne cene na svetskim berzama usled suše u zemljama koje su vodeći proizvođači”, naglasili su u Narodnoj banci Srbije.

Na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji viceguverner Željko Jović rekao je da nova centralna projekcija Narodne banke Srbije (NBS) kaže da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja (u rasponu od 1,5 do 4,5 odsto) i u naredne dve godine.