Žofre: Šest milijardi evra Zapadnom Balkanu nakon sprovedenih reformi

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žofre (Emanuele Giaufret) izjavio je da će se šest milijardi evra, koje je Unija svojim Planom rasta namenila Zapadnom Balkanu, isplaćivati državama regiona tek nakon sprovedenih reformi.

„Ovih šest milijardi evra sastoji se od dve milijarde evra granta i četiri milijarde evra zajma za naredne četiri godine, a ideja je da se ta sredstva odobravaju tek po sprovođenju seta reformi“, kazao je on u Privrednoj komori Srbije, predstavljajući Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i Plan rasta za Zapadni Balkan, prenosi Beta.

Precizirao je da će se raditi na reformskoj agendi za svaku zemlju Zapadnog Balkana, a koja će podrazumevati pre svega konkurentnost, poboljšanje poslovnog ambijenta, a biće obuhvaćene pored ostalog i energetika, zelena tranzicija.

„Kako se te reforme budu realizovale, novac će se uplaćivati u budžet određene države, a deo u investicioni okvir Zapadnog Balkana za nove infrastrukturne projekte“, kazao je Žofre.

On je istakao i da je nivo pomoći koji će se postići sa ovih dodatnih šest milijardi za Zapadni Balkan blizu intenzitetu pomoći koje zemlje članice EU dobijaju kroz razne fondove u EU. Naveo je i da je zamisao Plana rasta za Zapadni Balkan da se ovaj region integriše u jedinstveno tržište EU i pre nego što same zemlje kandidati postanu članice EU. Prema njegovim rečima, to je važno za građane i privredu kako bi mogli da osete sve koristi koje pruža jedinstveno tržište.

Žofre je kazao da Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja predlog Evropske komisije čija je ideja da se ubrza proširenje.

„Zato je potrebno da građani i kompanije na Zapadnom Balkanu osete koristi od članstva u EU i pre formalnog pristupa tom savezu“, kazao je on.

On je podsetio i da već postoji IPA i ekonomski investicioni plan za period od 2021. do 2027 vredan devet miliajrdi evra granta koji može da generiše ukupni efekat veći od 30 milijardi evra.

Žofre je naveo da EU želi da vide još brži napredak u reformi upravljanja javnim preduzećima u Srbiji.
Dodao je i da bi Srbija trebalo da harmonizuje pristup u prioritizaciji i praćenju svih investicija, da investicione odluke zasniva na kost benefit analizama i studijama izvodljivosti i da to treba primenjivati na svim projektima.

Ukazao je da u jednom od ključnih sektora poput energetike, još uvek ima neefikasnosti, velikog zagađenja i sporog napretka u reformama, iako je zabeležen rast na diverzifikaciji, a zabeleženo je razdvajanje delatnosti na gasnom tržištu.

„EU ostaje glavni eknomskli partner Srbije. Činimo tržište za dve trećine srpskog izvoza, koji vredi oko 40 milijardi evra. Takođe, u periodu od 2010. do 2022. više od 20,5 milijardi evra investivcija u Srbiju je došlo iz EU. Te kompanije su otvorile 3.000 radnih mesta“, kazao je Žofre.