Srpski majstori cenjeniji u inostranstvu, stranci sve brojniji na našim gradilištima

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u aprilu je u Srbiji bilo zaposleno 120.000 radnika u građevinarstvu, što je 5.000 građevinara više u odnosu na početak godine.

Takođe, navodi se da je vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji porasla u drugom kvartalu ove godine za 28,1 odsto, u tekućim cenama, u odnosu na isti period 2020. godine.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je na proslavi Dana građevinara 8. avgusta izjavio da investicije u saobraćajnu infrastrukturu iznose oko 23 milijarde evra, kao i da se gradi i projektuje 1.000 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. On je takođe dodao da se danas u Srbiji najviše gradi (u savremenoj istoriji) i da ima više od 80.000 aktivnih gradilišta, kao i da nema nezaposlenih građevinskih radnika.

Svi ovi podaci i izjave ukazuju na to da ova industrijska grana cveta i da nema problema ni u jednom njenom segmentu. Ipak, Savez samostalnih sindikata Srbije nedavno je upozorio da se povećava broj građevinskih radnika koji uzimaju bolovanje ili odlaze u invalidsku penziju.

Jedan od mogućih razloga za to su uslovi za rad, kao i naknada koju dobijaju, ali i „uvoz“ radne snage iz inostranstva, o čemu je za naš portal govorio potpredsednik Građevinske komore Srbije, Goran Rodić.

„Zvanično se navodi da u Srbiji ima 120.000 građevinskih radnika, i kada tu brojku podelimo sa brojem gradilišta u našoj zemlji ispada da imamo dva do tri čoveka na gradilištu. Međutim, simptomatično je to da veliki broj radnika radi na divlje, i to iz zemalja poput Turske, Pakistana, Indije, Albanije… Prema nekim procenama, u ovom trenutku imamo oko 12.000 stranaca koji rade na našim gradilištima, i to najviše u Beogradu i većim gradskim centrima, ali i na Kopaoniku, Zlatiboru, u ruralnim sredinama…“, objašnjava naš sagovornik, i dodaje da je to sve neprijavljena radna snaga.

S druge strane, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za naš portal su naveli da su uslovi za postupak za zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji uređeni Zakonom o zapošljavanju stranaca, koji je na sveobuhvatan način uredio i ovu oblast. Počevši od decembra 2014. godine, kada je počela primena Zakona, primetan je trend rasta izdatih dozvola za rad po godinama.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u periodu od 1. januara do 11. avgusta ove godine, broj izdatih radnih dozvola inostranim građevinskim radnicima je 2.712, navode iz ministarstva.

I dok se Srbija godinama bori protiv sive ekonomije i rada na crno, naš sagovornik objašnjava zbog čega stranci u Srbiji rade „na divlje“.

„Oni rade na crno iz više razloga. Prvo, mi nemamo radnu snagu, oni su u prolazu, smešteni na nekoliko meseci, i kompanijama odgovaraju kao fizička radna snaga. Tim radnicima daju neki dinar na ruke. Pritom se javljaju veliki preduzimači iz Indije i Pakistana koji bi da dođu i angažuju radnu snagu kod nas, misle da bi to dugo potrajalo, ali u praksi to nije tako“, objašnjava Rodić.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije upozorava da „mi više nemamo kvalitetne građevinske radnike“.

„Radimo sa priučenom radnom snagom i to se odražava na kvalitet puteva, stanova, infrastrukture uopšte…“, kaže Rodić.

Oglasa za ovu vrstu posla ima, građevinski radnik se oduvek tražio, kao i majstori na građevini. Plate koje su u ponudi kreću se od 500 pa čak do 2.100 evra mesečno uz, kako se navodi, obezbeđen smeštaj, hranu i prevoz. Dodaje se da je to sezonski posao, a kod nas prema zakonu, građevinski posao ne spada u sezonske poslove, te je poslodavac dužan da prijavi radnika po Zakonu o radu.

Ipak, Rodić kaže da su naši radnici ovde potcenjeni i da rado idu u inostranstvo da obavljaju građevinske poslove.

„Struka pokazuje da će biti sve teže i da će migracija radne snage biti velika. Posebno nakon poplava u Nemačkoj. Sve to tamo treba obnoviti, a naši radnici znaju posao, cenjeni su tamo, imaju kompletne uslove za rad i smeštaj, i čim prođe sezona odmora otići će“, smatra naš sagovornik.

Građevinsku industriju očekuje problematična 2022. godina, jer će poskupeti građevinski materijal, posebno rezana građa, proizvodi od drveta, ploče, parketi, i kako Rodić kaže, osetiće se ogroman nedostatak radne snage, posebno u Evropi.

„Očekuje se i inflacija i problemi oko zapošljavanja kapaciteta. Može biti naneta velika šteta industriji. Naredna godina uopšte ne deluje optimistično“, zaključuje Rodić.