ŠTA SE TO DEŠAVA SA BITKOINOM? U jednom danu izgubi 8.000 dolara, a onda za dva sata poraste za 2.000

Pošto je u prvih deset dana nove godine njegova vrednost prvo porasla za čitavih 10.000 dolara, bitkoin je tokom poslednjeg dana doživeo pad od preko 19 procenata, na nivo od 32.500 dolara.

Rekordan rast, a zatim i rekordan pad, još jednom pokazuju visoku volatilnost najpopularnije kriptovalute, ali takođe unose sumnju o njenom potencijalnom dosezanju neverovatnih 146.000 dolara, što su u svojoj dugoročnoj prognozi predvideli analitičari najveće investicione banke na svetu, JP Morgan Chase.

Ovo poslednje „ludovanje“ na tržištu kriptovaluta posebno je zanimljivo za berzanske analitičare, jer kao posledicu ima izuzetno velike oscilacije vrednosti u jako kratkom vremenskom periodu. Primera radi, u trenutku pisanja ovog teksta, cena jednog bitkoina na najvećoj svetskoj menjačnici CoinDesk prvo je iznosila tačno 34.715,89 američkih dolara, što znači da je povratila više od dve hiljade dolara svoje vrednosti u samo nekoliko sati jutrošnjeg trgovanja, da bi samo pola sata kasnije pala na 33.800 dolara.

U ovom trenutku vrednost čitavog svetskog tržišta kriptovaluta iznosi oko 932 milijarde dolara, od čega samo tržišna kapitalizacija bitkoina iznosi 626 milijardi. Ipak, prema podacima sa CoinMarketCap, to je skoro 190 milijardi dolara manje od vrednosti koju je celokupno tržište imalo pre samo 24 sata. 

Naravno, najnoviji razvoj događaja pokrenuo je lavinu komentara finansijskih stručnjaka, i to kako onih negativnih, tako i pozitivnih. Svi se slažu da su veliki investitori započeli realizaciju profita naglom prodajom.

Vodeći strateg Bank of America za investicije u hartije od vrednosti, Majkl Hartnet (Michael Hartnett), upozorava da će ovakvo, po njemu veštačko, napumpavanje tržišta kriptovaluta, na čelu sa bitkoinom, neminovno dovesti do stvaranja a potom i pucanja „mehura nad mehurovima“. Prema njegovim rečima, vrtoglavi skok vrednosti bitkoina u poslednja dva meseca desio se isključivo zbog „spekulativne manije“ velikih investicionih fondova i banaka. Bitkoin je porastao za 1.000 procenata od početka 2019. do danas, i po tom tempu je, istorijski gledano, pretekao svu berzansku aktivu decenijama unatrag.  

Hartnet u svojoj analizi poredi ranije berzanske mehurove, poput naduvavanja cena zlata tokom sedamdesetih, vrednosti akcija japanskih kompanija osamdesetih godina, „dot.com“ pomame iz devedesetih, ili kretanja cena nekretnina u SAD, koje je dovelo do Svetske finansijske krize 2008. Svi navedeni investicioni mehurovi su imali sličan životni put, i beležili trocifreni rast pre konačnog kraha.

Međutim, mnogi ekonomisti koji kritikuju uvođenje digitalnih valuta u investicione tokove uvereni su da je trgovanje bitkoinom samo po sebi spekulativne prirode, što mu, paradoksalno, omogućava da izbegne sudbinu prethodnih mehurova – on je stvoren za „klađenje“ i stoga ima potencijal da dugo opstane na tržištu. Jedino što će na kraju stradati, kao i uvek, mali i nedovoljno iskusni investitori.