Sve više Rusa kupuje stanove u Beogradu i Novom Sadu

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu 2022. godine u Republici Srbiji bio je 32.164, što je za 6,7 odsto više nego u prvom kvartalu 2021. godine. Tradicionalno, najveći broj transakcija odnosi se na Beograd – 7.946, zatim slede Novi Sad sa 2.754, Niš sa 1.036 i Kragujevac sa 648 kupoprodaja.

Ovi podaci ukazuju na nekoliko zakonitosti. Najpre, uprkos ekonomskoj krizi koju je izazvala pandemija korona virusa tržište nekretnina je, uz sporadične padove, ipak opstalo. Ovo sugeriše i da su stanovi, kuće i poslovni prostor, između ostalog, viđeni kao način štednje koji je sigurniji od čuvanja novca u bankama u trenutku globalne neizvesnosti.

S druge strane, rusko-ukrajinski rat ima značajan uticaj na srpsko tržište nekretnina, od samog početka sukoba krajem februara. Naime, tada je najpre došlo do ogromne potražnje za stanovima za iznajmljivanje kada je veliki broj radnika iz Rusije i Ukrajine, kao i njihovih firmi, utočište našao u Beogradu. To je uticalo na rast stanarina, da bi se ovaj trend nastavio u još izraženijem obliku kada su počeli da doseljavaju platežno sposobniji građani sa istoka Evrope.

Međutim, ni tu nije kraj uticaju stranih državljana na cene nekretnina, budući da sada sve veći broj Rusa odlučuje da kupi stanove u Beogradu i Novom Sadu.

Kako je u razgovoru za Biznis.rs ocenio ekonomista i izvršni direktor agencije za nekretnine City Expert Miloš Mitić, Beograd je, kao centar ovog dela Balkana, oduvek bio interesantan stranim državljanima za kupovinu stana.

“Sa daljim razvojem grada i tržišta, i dolaskom stranih firmi, kriva tražnje ima jasnu tendenciju rasta. Trenutno se u okviru te tražnje posebno izdvajaju ruski državljani, koji su nakon ogromne potražnje za rentiranje stanova u Beogradu i Novom Sadu, sada krenuli i da kupuju nekretnine. Tražnja ruskih državljana je krenula tokom maja, nakon toga se sve više podizala, da bi sada doživela svoj pik. Predviđanja su da će se tražnja nastaviti i u narednom periodu”, navodi Mitić.

Prema rečima našeg sagovornika, Rusi uglavnom kupuju stanove za keš i za sada su više usmereni ka starogradnji i stanovima manje kvadrature, dok postoji i posebna grupa ruskih državljana koja potražuje skupe stanove u velikim kondominijumima u Beogradu. Radi se uglavnom o stanovima čija je cena preko 200.000 evra.

„Sada ruski državljani imaju procentualno najveće učešće u potražnji stanova, ako govorimo u odnosu na ostale strane državljane”, dodaje Mitić.

Kako objašnjava naš sagovornik, prva grupa ovih kupaca je zainteresovana za manje stanove u opštinama koje su udaljenije od centra grada, a čije cene ne prelaze 100.000 evra, dok u drugu spadaju platežno sposobniji kupci koji su zainteresovani za kondominijume u centralnim opštinama, poput Beograda na vodi, naselja West 65, A Bloka, Novog Dorćola, Central Gardena…

„Cene ovih stanova su od 3.000 evra po kvadratnom metru, pa naviše. Uglavnom se radi o stanovima površine između 60 i 90 kvadrata sa minimum jednom spavaćom sobom”, zaključuje Mitić.

Dakle, ne samo da nije zaustavljen rast cena, već se on i nastavlja, uprkos činjenici da je primetan pad cena građevinskog materijala – gvožđa, čelika i drvne građe koji prati vrtoglavi pad cena bakra. Uprkos tome što tržište nekretnina mnogi vide kao naduvan balon koji će uskoro morati da pukne, na njegovu „žilavost“ očigledno u izvesnoj meri i utiče tražnja ruskih državljana.

Rast kupoprodaje nekretnina u 2022. godini

Kada je reč o broju kupoprodajnih ugovora, u prvom kvartalu 2022. godine u odnosu na prvi kvartal 2021. zabeležen je rast broja kupoprodaja u Beogradu za 489 ugovora (6,6 odsto), Novom Sadu za 332 ugovora (13,7 odsto), Nišu za 176 ugovora (20,5 odsto) i Кragujevcu za 65 ugovora (11,1 odsto).

Posmatrano kroz prizmu novčanih sredstava, tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u prvom kvartalu 2022. godine vredelo je 1,6 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 22,2 odsto u odnosu na isti kvartal 2021. godine, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Od toga, najveći deo se odnosi na Beograd (807,9 miliona evra), Novi Sad (189,9 miliona evra), Niš (46,9 miliona evra) i Kragujevac (25,3 miliona evra), a čak 57 odsto ukupnih sredstava otišlo je na stambene objekte, što je za četiri odsto više u odnosu na prvi kvartal 2021. godine.

Kada je reč o stanovima u Beogradu, izdvojenih od ostalih nepokretnosti, u prvom kvartalu 2022. godine „okrenuto je“ 562,5 miliona evra.

Nastavlja se trend rasta cena nekretnina

Prema podacima RGZ, cene nekretnina nastavljaju da rastu u svim velikim gradovima.

• Beograd – prosečna cena kvadrata u prvom kvartalu 2022. godine iznosila je 1.680 evra, dok je godinu dana ranije bila 1.459 evra, u istom periodu 2020. godine 1.345 evra, dok je u prvom kvartalu 2019. godine iznosila 1.261 evro
• Novi Sad – procečna cena kvadrata u prvom kvartalu 2022. godine iznosila je 1.517 evra, u istom periodu 2021. godine je bila 1.255 evra, 2020. godine 1.185 evra, dok je u prvom kvartalu 2019. prosečna cena kvadrata bila 1.052 evra
• Niš – procečna cena kvadrata u prvom kvartalu 2022. godine iznosila je 1.020 evra, u istom periodu 2021. godine je bila 831 evro, 2020. godine 747 evra, dok je u prvom kvartalu 2019. prosečna cena kvadrata bila 718 evra
• Kragujevac – procečna cena kvadrata u prvom kvartalu 2022. godine iznosila je 810 evra, u istom periodu 2021. godine je bila 772 evra, 2020. godine 734 evra, dok je u prvom kvartalu 2019. prosečna cena kvadrata bila 704 evra