Dogovor o izvozu američkih poljoprivrednih proizvoda u Kinu

Kina je pristala da do 2028. godine godišnje kupuje najmanje 17 milijardi dolara američkih poljoprivrednih proizvoda i da sa Sjedinjenim Američkim Državama uspostavi odbore za trgovinu i investicije, saopštile su SAD nakon velikog samita lidera dve zemlje u Pekingu.

Bela kuća je u informativnom dokumentu objavljenom u nedelju navela da će ta dva odbora predstavljati „temeljni kamen ovog istorijskog sporazuma” između predsednika SAD Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga, čiji je cilj da se trgovinski odnosi između dve najveće svetske ekonomije „optimizuju”, preneo je Bloomberg.

Dan ranije, kinesko Ministarstvo trgovine saopštilo je da će obe strane usvojiti niz mera, uključujući obostrano smanjenje carina na određene proizvode.

Kina nije iznela detalje, navodeći da timovi dve zemlje i dalje pregovaraju o konkretnim odredbama. U saopštenju Bele kuće takođe nije bilo pomena o carinama.

Objavljena saopštenja pružaju uvid u pravac u kojem bi kinesko-američki odnosi mogli da se kreću u narednim mesecima, ali je upadljivo da nijedna strana nije pomenula jedno od najosetljivijih pitanja — Tajvan.

Si Đinping je tokom samita upozorio Donalda Trampa da bi pogrešno vođenje odnosa Vašingtona sa ovim ostrvom, koje Peking smatra delom svoje teritorije, moglo da izazove „veoma opasnu situaciju”. Zbog toga bi eventualna američka prodaja naoružanja Tajpeju u vrednosti od 14 milijardi dolara mogla da predstavlja važan test za Trampovu administraciju.

Ipak, Si Đinping je sastanak sa Donaldom Trampom ocenio kao „istorijski” i poručio da on otvara novo poglavlje u bilateralnim odnosima. Peking je za tu novu fazu uveo termin „konstruktivna strateška stabilnost”, a Bela kuća je u svom saopštenju prihvatila tu formulaciju, uz određene ograde.

Prema američkom saopštenju, dvojica lidera saglasila su se da bi SAD i Kina trebalo da grade konstruktivan odnos strateške stabilnosti zasnovan na pravičnosti i reciprocitetu.

Saglasnost oko ove formulacije ukazuje na to da za sada ostaje na snazi jednogodišnje trgovinsko primirje koje su Si Đinping i Donald Tramp dogovorili prošle jeseni u Južnoj Koreji, iako to nijedna strana nije izričito potvrdila.

Zamenik direktora za istraživanje Kine u kompaniji Gavekal Dragonomics, Kristofer Bedor, ocenio je da je značajno to što je Bela kuća eksplicitno prihvatila ovu formulaciju, jer ona u određenoj meri učvršćuje trgovinsko primirje i predstavlja odmak od stava administracije iz pojedinih delova prošle godine, kada su američki zvaničnici nagoveštavali da žele suštinsku promenu, a ne stabilizaciju trgovinskih odnosa sa Kinom.

Sastanak Sija i Trampa verovatno će otvoriti prostor da zvaničnici nižeg nivoa razrade detalje dogovora koje su okvirno predstavili Bela kuća i kinesko Ministarstvo trgovine. Američki predsednik pozvao je kineskog kolegu u posetu Beloj kući krajem septembra, a dvojica lidera bi do kraja godine mogla da se sastanu još dva puta — na samitu APEK-a u Šenženu u novembru i na samitu Grupe 20 u Majamiju narednog meseca.

Prema navodima Bele kuće, trgovinski odbor omogućiće rešavanje pitanja u vezi sa „neosetljivom robom”, što ostavlja širok prostor za obuhvat brojnih proizvoda, uključujući i pristup naprednim čipovima i pratećoj opremi, oko kojih su dve zemlje u prethodnom periodu često bile u sporu.

Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da je jedna od ideja da se carine ukinu za oko 30 milijardi dolara trgovinske razmene u oblastima koje se ne smatraju strateški kritičnim i koje SAD ne nastoje da vrate u domaću proizvodnju. Dodao je i da bi investicije bile usmerene u sektore koji nisu osetljivi sa bezbednosnog aspekta.

Jedna od najvažnijih oblasti saradnje ostaje poljoprivreda. Bela kuća je navela da će kineska godišnja kupovina američkih poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od najmanje 17 milijardi dolara biti dodatak ranije preuzetim obavezama u vezi sa uvozom soje.

Kina je ispunila početno obećanje da kupi 12 miliona tona američke soje nakon prošlogodišnjeg sastanka Trampa i Sija, a SAD su tada saopštile da će Peking naredne tri godine godišnje kupovati po 25 miliona tona.

Ipak, prethodni pokušaji Donalda Trampa da poveća kinesku kupovinu američke robe nisu u potpunosti uspeli, što izaziva sumnje u to da li će i nova obećanja biti realizovana. Kina nije ispunila obaveze iz sporazuma iz 2020. godine, prema kojem je trebalo da tokom dve godine kupi dodatnih 200 milijardi dolara američkih poljoprivrednih, energetskih i industrijskih proizvoda. Pandemija je otežala sprovođenje tog plana, dok su kritičari ocenili da su ciljevi bili previše ambiciozni.

Nakon što je ispunila prethodno dogovorene količine kupovine iz SAD, Kina se u međuvremenu okrenula jeftinijoj soji iz Brazila. Ipak, novo obećanje moglo bi da donese određeno olakšanje američkim farmerima, koji traže jasnije signale podrške u trenutku kada se suočavaju sa teškim ekonomskim uslovima, dodatno pogoršanim rastom cena đubriva usled sukoba sa Iranom.

Analitičarka kompanije No Bull Ag, Suzan Stroud, ocenila je da bi obaveza Kine da kupuje američke poljoprivredne proizvode u vrednosti od 17 milijardi dolara, isključujući soju, vratila američki izvoz na nivoe zabeležene nakon sporazuma iz prve faze trgovinskog dogovora iz Trampovog prvog mandata.

Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, izvoz poljoprivrednih proizvoda iz SAD u Kinu u 2024. godini iznosio je 24 milijarde dolara, od čega je 12 milijardi dolara otpalo na soju, 1,4 milijarde na pamuk, a 1,2 milijarde dolara na sirak. Ukupan izvoz u Kinu pao je na 8,3 milijarde dolara u 2025. godini nakon zaoštravanja trgovinskog spora.

Neposredno po završetku samita, Kina je obnovila pristup svom tržištu za američku govedinu produživši registracije za više od 400 pogona za preradu mesa. Peking je takođe saopštio da će sarađivati sa američkim regulatorima na obnovi uvoza živinskog mesa iz SAD. Tokom trgovinskog rata, Kina je pustila da istekne veliki broj dozvola za uvoz mesa iz Sjedinjenih Američkih Država.

Kinesko Ministarstvo trgovine ocenilo je da rezultat samita pokazuje da dve zemlje „mogu da pronađu rešenja za probleme kroz dijalog i saradnju”.