Dvojica veterana svetske politike zatalasala Davos

Obraćanja dvojice stvarnih svedoka istorije učesnicima ekonomskog foruma u Davosu na temu ukrajinske krize proizvela su intenzivna i oprečna reagovanja u svetu. Reč je o legendarnom američkom diplomati i bivšem državnom sekretaru Henriju Kisindžeru (Henry Kissinger) i ništa manje poznatom milijarderu Džordžu Sorošu (George Soros).

Obojica su američki imigranti, obojica su živeli pod nacističkom okupacijom, obojica u desetoj deceniji života, ali i dalje „talasaju“, podseća Wall Street Journal. Kisindžer (99) i Soroš (91) izneli su sasvim oprečna viđenja situacije u Ukrajini, što je izazvalo negodovanje, odnosno odobravanje u Kijevu, koji je po prirodi stvari najpažljivije slušao šta su njih dvojica imali da kažu.

Dok je Kisindžer u svom stilu realpolitičara ocenio da SAD i Zapad ne bi trebalo da provociraju „sramotan poraz“ Rusije, Soroš je istakao da Zapad treba da uradi sve kako bi porazio Rusiju. Kisindžer je pozvao Ukrajinu da prihvati teritorijalne gubitke iz 2014. godine, kako bi se okončao rat.

On je, između ostalog, poručio da bi zapadne zemlje trebalo da se prisete ruske važnosti za Evropu i da pripaze da ih ne „ponese trenutak“. Takođe je rekao da bi zapadne zemlje trebalo da nateraju Ukrajinu da pregovora sa Rusijom po pitanju „status quo ante“ (odnosno po pitanju vraćanja na ranije postojeće stanje).

„Pregovori moraju da se pokrenu u naredna dva meseca kako se ne bi stvorila tolika napetost koja više ne bi mogla da se obuzda. Idealno, stvari bi trebalo vratiti na status quo ante stanje. Gurajući rat iza ove tačke više ne bi bila stvar slobode Ukrajine, već stvaranje novog rata protiv Rusije. Nadam se da će Ukrajinci pokazati mudrost, kao što su pokazali herojstvo“, rekao je Kisindžer.

Njegovom govoru u Davosu prethodila je kolumna u New York Timesu, koju je potpisalo uredništvo i u kojoj je ocenjeno da bi Ukrajina trebalo da se pripremi na „bolne teritorijalne odluke“ u cilju postizanja mira. Tekst, kao i govor bivšeg američkog državnog sekretara, naišli su na veoma oštro reagovanje Kijeva.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak, poručio je da „bilo koji ustupak Rusiji nije put prema miru, nego odgađanje rata na nekoliko godina“. Poslanica ukrajinskog parlamenta Ina Sovsun ocenila je da je „sramota da bivši američki državni sekretar veruje da bi davanje suverene teritorije trebalo da bude put prema miru“.

Za razliku od Kisindžera, Soroš je istakao da je aktuelni rat u Ukrajini deo šireg sukoba između otvorenih i zatvorenih društava, a možda i početak trećeg svetskog rata. On je ocenio da postoji samo jedan način da se sačuva „slobodna civilizacija“, a to je da Zapad učini sve da bi „Putinove snage“ bile poražene.

„Invazija bi mogla da bude početak trećeg svetskog rata, koji naša civilizacija možda neće preživeti. Najbolji, a možda i jedini način da sačuvamo našu civilizaciju, jeste da porazimo Putina što je brže moguće. To je glavna stvar“, rekao je Soroš.

Kada je reč o „zatvorenim društvima“, Soroš je mislio i na Kinu.

Prema njegovim rečima, Kina i Rusija zajedno predstavljaju grupu koja predvodi „zatvorena društva u kojima je pojedinac podređen državi“, dodajući da „represivni režimi sada ustaju i otvorena društva su pod opsadom“. Soroš je zaključio da „Kina i Rusija danas predstavljaju najveću pretnju otvorenim društvima“.

Učesnici svetskog ekonomskog foruma u Davosu bili su saglasni da je ukrajinska tema u žiži interesovanja i da je zasenila sve ostalo. Ovogodišnje okupljanje svetske ekonomske i političke elite bilo je po mnogo čemu drugačije od prethodnih. Uz potpuno odsustvo predstavnika Rusije i veoma skromno učešće Kine, izostanak američkog i francuskog predsednika, kao i britanskog i italijanskog premijera učinili su skup manje atraktivnim i umanjili njegov značaj. Po svemu sudeći, ovogodišnje prolećno izdanje Davosa ostaće upamćeno po Ukrajini i dvojici veterana.