Kakva će biti ovogodišnja sezona prazničnih kupovina

Neće pandemijski (ne)uslovi tek tako sprečiti gomilu kupaca da pohrle u prodavnice radi kupovine poklona u nastupajućoj prazničnoj sezoni.

Period koji obuhvata nešto više od poslednjih mesec dana u godini odavno nije više rezervisan samo u razvijenim zapadnim ekonomijama za „lov na poklone“, već se u eri nekontrolisanog konzumerizma tokom poslednjih decenija proširio na sve svetske meridijane. Ove godine će, doduše, poraniti, i to iz više razloga.

Pišući o trendovima koji će obeležiti ovogodišnju kupoholičarsku sezonu, američki magazin Forbes na prvo mesto ističe korisničko iskustvo, ali u jednom izmenjenom modelu koji uključuje i poboljšano iskustvo zaposlenih, podjednako u online i offline prodaji.

Zašto? Pa zato što nedostaje tražene radne snage – od 31. jula 2021. godine broj otvorenih radnih mesta u SAD porastao je na više od 10 miliona prema američkom Birou za statistiku rada. Pored pokušaja da se privuče novo osoblje beneficijama poput potpisivanja bonusa i pogodnosti za zaposlene, od ključne je važnosti da poslodavci neguju kulturu u kojoj se osoblje oseća cenjeno i bezbedno.

A uspešno korisničko iskustvo u uslovima pandemije, između ostalog, podrazumeva pronalaženje svog „plena“ na vreme, što ove godine znači i mnogo ranije nego prethodnih sezona.

Većina potrošača je svesna izazova u lancu snabdevanja koji utiču na mnoge industrije, od nestašice automobilskih mikročipova do igračaka. Kupci su u suštini pripremljeni – ako ničim drugim, a onda napisima u medijima – da očekuju kašnjenja širom sveta.

Ovi trendovi će uticati na obrasce kupovine i verovatno navesti potrošače da kupuju ranije u predstojećoj prazničnoj sezoni. Već je u novembru 2020. godine došlo do povećanja potrošnje na praznične kupovine u odnosu na 2019. godinu za osam odsto krajem oktobra i tokom novembra, dok je decembarsko poređenje otprilike bilo istovetno.

Ove sezone su pojedini američki i britanski maloprodajni lanci i zvanično otpočeli prazničnu sezonu čak mesec dana pre njenog tradicionalnog starta na Crni petak, koji će se ove godine desiti 26. novembra.

Pa iako su prošlogodišnje ponude za Crni petak takođe uranile, zbog straha od velikih gužvi u radnjama usled pandemijske situacije, ove godine razlog za to pomeranje leži u problemima nabavke, odnosno uspešnog manevrisanja porudžbina koje kasne sa postojećom lagerovanom robom i pronalaženja slobodnih skladišnih prostora u uslovima previsokih cena i njihovog ogromnog deficita.

Neka deca će ove Nove godine ostati bez poklona, konstatuje engleski Guardian. Ali ne zato što su bila, ne daj bože, nevaljala, već zato što njihovi roditelji nisu razmišljali na vreme i mesecima unapred poručili fudbalsku loptu koja se proizvodi u Kini ili najnoviju gejmersku konzolu čiji čipovi se proizvode u Tajvanu, ili par blještavih patika koje se šiju u Bangladešu…

Kada je reč o e-commerce ponudi, potrošači sve više biraju Amazon ili konkurentske trgovačke platforme koje agregiraju ponudu hiljada različitih trgovaca na jednom mestu, jer ti manji prodavci i originalni proizvođači u velikoj većini slučajeva ne nude besplatnu isporuku, pa su troškovi slanja (shipping) izuzetno visoki ukoliko su u pitanju dalji krajevi planete.

Analitička kuća McKinsey u svoj najnovijoj prognozi pretpostavlja da će praznična kupovina porasti za sedam procenata u odnosu na rezultate iz prošle godine, a devet odsto naspram 2019. godine. Dakle, nije došlo do zastoja u rastu tražnje, obima i rezultata praznične kupovine ni tokom pandemije, kako na najvećem svetskom tržištu – američkom – tako ni u ostatku sveta.

Pritom, proboj online kupovine tokom praznične sezone je očigledan – u SAD je iznosio 188,2 milijarde dolara lani, uz rast od 32 odsto međugodišnje u novembru i decembru.

Adobe Digital Economy Indeks prognozira da će globalni rast online porudžbina u novembru i decembru ove godine iznositi više od sedam procenata i da će se kretati na nivou od oko 910 miliona dolara, sa najvećim doprinosom kupaca iz SAD.