Kineski sud kaznio kompaniju koja je zaposlenog zamenila AI modelom

Sud u kineskom gradu Hangdžou doneo je važnu presudu koja pokazuje da Kina, iako snažno razvija veštačku inteligenciju, ipak pokušava da zaštiti radnike od posledica automatizacije. Reč je o gradu poznatom kao tehnološki centar Kine, iz kog potiču kompanije Alibaba i DeepSeek, pa je slučaj privukao veliku pažnju jer dolazi baš iz sredine koja predvodi AI revoluciju.

Sve je počelo kada je jedna fintech kompanija pokušala da zameni zaposlenog sistemima veštačke inteligencije. Zaposleni je radio kao supervizor za kontrolu AI modela i njegov posao je bio da proverava greške koje prave veliki jezički modeli, filtrira neprimeren sadržaj i kontroliše tačnost rezultata koje AI daje korisnicima. Međutim, kako su AI sistemi postajali napredniji, kompanija je procenila da tehnologija može sama da obavlja veliki deo njegovog posla, prenosi El Pais.

Početkom 2025. godine firma je pokušala da ga prebaci na nižu poziciju uz smanjenje plate od oko 40 odsto. Kada je odbio degradaciju, dobio je otkaz uz obrazloženje da je došlo do reorganizacije poslovanja. On je tužio kompaniju i dobio spor, a sud je zaključio da firma ne može jednostavno da otpusti radnika samo zato što je odlučila da zameni ljude tehnologijom radi smanjenja troškova.

Kompanija je tvrdila da je razvoj veštačke inteligencije promenio okolnosti poslovanja i da zakon dozvoljava raskid ugovora kada nastupe velike promene koje onemogućavaju nastavak rada. Međutim, sud je odbacio taj argument i naglasio da se takve odredbe odnose na ozbiljne promene poput spajanja firmi ili preseljenja, a ne na samovoljnu odluku poslodavca da automatizuje posao. Sud je presudio da je otkaz bio nezakonit i naložio kompaniji da radniku isplati odštetu od oko 33.000 evra.

Slučaj je posebno zanimljiv jer dolazi upravo iz grada koji Kina promoviše kao simbol svoje tehnološke budućnosti. Hangdžou je poslednjih godina postao centar novih AI kompanija i robotike, a kineske vlasti ulažu ogromne resurse kako bi zemlja postala svetski lider u veštačkoj inteligenciji i smanjila zavisnost od zapadnih tehnologija.

Ipak, paralelno sa tim raste zabrinutost zbog uticaja AI na zaposlenost, posebno među mladima i kancelarijskim radnicima čiji poslovi najlakše mogu biti automatizovani. Nezaposlenost mladih u Kini je visoka, pa vlasti pokušavaju da spreče da tehnološki razvoj izazove dodatne društvene probleme.

Ovo nije prvi takav slučaj u Kini. Sudovi u Guangdžouu i Pekingu već su donosili slične odluke u korist radnika koje su kompanije pokušale da zamene AI sistemima. Poruka kineskih sudova nije da je automatizacija zabranjena, već da firme ne mogu koristiti veštačku inteligenciju kao izgovor da izbegnu obaveze prema zaposlenima ili da ih otpuštaju bez pravične naknade.

Analitičari smatraju da Kina pokušava da pronađe balans između agresivnog razvoja AI tehnologije i očuvanja društvene stabilnosti. Drugim rečima, država prihvata da će AI menjati tržište rada, ali želi da taj proces bude kontrolisan i da radnici ne ostanu potpuno nezaštićeni.