Lavrov ocenio da su zahtevi Kijeva nerealni

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ostao je u prostoriji tokom virtuelnog obraćanja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na samitu G20. Zelenski je apelovao na podršku onih koje je nazvao „G19“, a sala je tokom njegovog govora bila gotovo puna.

Lavrov, koji predstavlja Rusiju na samitu umesto predsednika Vladimira Putina, rekao je da mora da odgovori i Zelenskom tokom svog govora. On je istakao da se Rusija bori protiv neonacista u Ukrajini, a prisutni nisu napuštali salu tokom njegovog obraćanja, prenosi Bloomberg.

Diplomate su u pripremi samita G20 usaglasili nacrt zajedničkog saopštenja u kome se navodi da je „većina članica G20 osudila rat u Ukrajini i naglasila da on izaziva ogromnu ljudsku patnju“. U dokumentu na kojem je insistirao domaćin samita, Indonezija, ne navodi se da je Rusija izvršila napad na Ukrajinu.

Lavrov je naveo da Rusija ne odbija pregovore sa Ukrajinom, ali da je Kijev izneo nerealne i neadekvatne uslove, prenosi Komersant. Zelenski je ranije istakao 10 uslova za početak mirovnih pregovora, a među njima je i potpuno povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine na granice iz 1991. godine.

Lavrov je ocenio da iz govora Zelenskog na samitu G20 proizilazi zaključak da on ne sluša nikakve savete Zapada o pregovorima sa Rusijom. Prema njegovim rečima, Moskva želi da vidi konkretne dokaze da je Zapad zainteresovan da disciplinuje Zelenskog.

Ruski ministar je istakao da je kratko razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Olaf Sholz), koji su mu rekli da Ukrajina remeti pregovarački proces sa Rusijom. Lavrov je nazvao glasinama informacije da SAD pripremaju pregovore o Ukrajini.

Tokom obraćanja učesnicima samita G20, Zelenski je najavio nemogućnost sporazuma Minsk-3, jer Kijev veruje da bi ga Moskva prekršila. Kremlj je saopštio da reči ukrajinskog predsednika potvrđuju nespremnost Ukrajine da učestvuje u mirovnim pregovorima.

Podsetimo, Ukrajina i Rusija postigle su sporazume Minsk-1 i Minsk-2 još 2015. godine uz posredovanje Francuske i Nemačke. Prema tim dogovorima istočne ukrajinske oblasti sa većinskim ruskim stanovništvom trebalo je da dobiju široku autonomiju, uz pravo upotrebe ruskog jezika.