Malta postala privlačna za američke kompanije, zbog oporezivanja

Multinacionalne kompanije koje imaju ćerke firme u više zemalja mogu kroz poresko planiranje veoma dobro da zarade, naravno legalno. Poresko planiranje se dosta koristi kod akvizicija, spajanja i razdvajanja kompanija. Neka transakcija se može prikazati kao neoporeziva u nekoj zemlji, recimo kroz kupovanje nečijih potraživanja, ili prenošenje nekog duga, kaže za Biznis.rs ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

Malta, mala ostrvska država u Sredozemlju i najmanja članica Evropske unije, postala je jedno od najprivlačnijih odredišta za velike međunarodne kompanije koje žele da smanje poreske obaveze. Prema pisanju The New York Timesa, pojedine multinacionalne kompanije prijavljuju da ostvaruju ogromne profite preko firmi registrovanih u malim kancelarijama na Malti, iako tamo imaju malo ili nimalo zaposlenih i gotovo da ne obavljaju stvarne poslovne aktivnosti.

Među kompanijama koje koriste takve strukture navodi se i Crocs, koji tvrdi da se značajan deo globalne dobiti ostvaruje preko firme na Malti.

U kreiranju ovakvih poreskih modela važnu ulogu imaju najveće svetske revizorske i konsultantske kuće – KPMG, PwC, Deloitte i EY, koje klijentima nude načine da iskoriste razlike između američkih i malteških poreskih propisa kako bi legalno smanjili porez.

Stručnjaci upozoravaju da, iako su takve šeme formalno dozvoljene, američka Poreska uprava sve češće osporava transakcije koje nemaju stvarnu ekonomsku svrhu osim izbegavanja poreza. Zbog toga kompanije nastoje da svojim malteškim filijalama obezbede makar minimalno prisustvo, poput lokalnih direktora, kancelarije i bankovnog računa, kako bi pokazale da posluju na ostrvu.

“Kada je reč o oporezivanju i sedištu kompanije, tu se stalno pokušava u većini zemalja uhvatiti što više transakcija da budu oporezive u sedištu tih kompanija. Međutim, u tome se ne uspeva mnogo. Jedino što mora da se napravi u sedištu kompanije je godišnji izveštaj, ali ako nema transakcija koje mogu tu da se oporezuju, onda se ništa ne može učiniti”, naveo je Kovačević.

Prema njegovim rečima, ako je reč o kupoprodaji nekretnina, to se uvek mora oporezovati tamo gde su nekretnine. Ali ako kompanija sa Malte kupi nešto u Australiji, a proda u Brazilu, nikakav porez neće platiti na Malti osim poreza na profit. Ovo je univerzalna analogija, od koje imaju korist i mnoge američke kompanije.

Malta je decenijama gradila reputaciju poreskog utočišta. Nakon što su druge zemlje, poput Irske, pooštrile pravila protiv agresivnog poreskog planiranja, brojne multinacionalne kompanije prebacile su deo svojih struktura upravo na Maltu. Istovremeno, ostrvo je bilo predmet kritika zbog programa prodaje državljanstva i afera povezanih sa pranjem novca i utajom poreza, uključujući slučajeve otkrivene u dokumentima poznatim kao „Panamski papiri“.

Privlačnost Malte dodatno je porasla nakon što je administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) odustala od pune primene međunarodnog sporazuma o minimalnom globalnom porezu na dobit od 15 odsto. To je podstaklo veliki broj američkih kompanija, među kojima su Victoria’s Secret, Kraft Heinz i PepsiCo, da osnuju nove filijale na Malti, dok je broj malteških podružnica američkih firmi u poslednje tri godine porastao za gotovo 70 odsto.

“Uvođenje međunarodnog minimalnog poreza nije realno. To se neko istčao sa tim predlogom. Kada je reč o kompanijama koje imaju transakcije koje ne moraju da se registruju u knjigama u toj zemlji, onda neće biti ni oporezivanja u toj zemlji. Ogranci kompanije se koriste u te svrhe, a ako postoji sporazum o dvostrukom oporezivanju između Malte i te zemlje, onda nema obaveze na drugom mestu, ako je već plaćen porez na Malti”, objasnio je Kovačević.

Crocs je nakon kupovine kompanije HeyDude prebacio deo prava na svoje robne marke i patente u novu firmu na Malti, a zatim kroz interne zajmove između povezanih društava preusmeravao dobit iz zemalja sa višim porezima na ostrvo. Prema malteškim dokumentima, takva struktura smanjila je poreski račun kompanije za više od 218 miliona dolara u 2023. godini. U međuvremenu, i druge države razmatraju slične poreske olakšice, što bi moglo dodatno pojačati međunarodnu konkurenciju u privlačenju velikih multinacionalnih kompanija.

Uprkos kritikama da ovakve prakse podrivaju poreske prihode drugih država, zagovornici tvrde da su u skladu sa važećim zakonima i da predstavljaju legitimno poresko planiranje. Međutim, sve veći broj regulatora širom sveta nastoji da ograniči korišćenje ovakvih modela i uvede stroža pravila kako bi multinacionalne kompanije plaćale porez tamo gde zaista ostvaruju svoju ekonomsku aktivnost.