Menja li kriza na Bliskom istoku pravac globalnih investicija u energetici?

Iako se četiri meseca od izbijanja sukoba na Bliskom istoku cena nafte početkom jula vratila na nivo pre izbijanja rata, efekti energetskog šoka definisaće buduće prioritete i investicione pravce na energetskim tržištima.

Očekuje se da će tokovi kapitala ka energetskom sektoru dostići 3,4 biliona američkih dolara u 2026. godini, što predstavlja rast od pet odsto u odnosu na 2025. godinu, navodi se u analizi objavljenoj u poslednjem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Međutim, u sektoru nafte se očekuje da će ulaganja opasti treću godinu zaredom, što predstavlja paradoks.

Povlačenje Ujedinjenih Arapskih Emirata predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova koheziji OPEC-a u poslednjoj deceniji i signalizira rastući značaj nacionalnih energetskih strategija u odnosu na kolektivne mehanizme upravljanja globalnim tržištem nafte.

Osvrt na globalne investicije u energetiku u 2026. godini

U tim okolnostima, poslednje procene Međunarodne agencije za energetiku pokazuju da će približno 2,2 biliona dolara u ovoj godini biti usmereno ka obnovljivim izvorima energije, nuklearnoj energiji, elektroenergetskim mrežama, skladištenju energije, gorivima sa  niskim emisijama, energetskoj efikasnosti i elektrifikaciji, dok će oko 1,2 biliona dolara biti investirano u naftu, prirodni gas i ugalj.

Međutim, ovde treba imati u vidu da je približno tri četvrtine očekivanih energetskih investicija za 2026. godinu određeno odlukama donetim znatno pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku, ocenjuje autorka Sanja Filipović.

Budući da se ovaj sukob odvija neposredno nakon globalne energetske krize iz perioda 2021–2023. godine, za očekivati je da za investitore na listi investicionih prioriteta bude jačanje energetske bezbednosti.

Ipak, za razliku od prethodne energetske krize, koja je bila prvenstveno fokusirana na Evropu usled smanjenja isporuka prirodnog gasa gasovodima iz Rusije, posledice sadašnjih poremećaja najdirektnije se osećaju na samom Bliskom istoku i u Aziji, koja je bila odredište za 80–90 odsto izvoza energenata iz zemalja Persijskog  zaliva.

„Poverenje u pouzdanost tranzita kroz Ormuski moreuz ozbiljno je narušeno i moglo bi ostati krhko čak i nakon postizanja rešenja za neposredni sukob. Stoga će obnovljeni fokus na otpornost energetskih sistema i diversifikaciju izvora snabdevanja predstavljati zajednički prioritet kako za izvoznike, tako i za uvoznike energije u periodu nakon krize. Istovremeno, biće neophodna značajna finansijska sredstva za obnovu oštećene energetske infrastrukture“, navodi se u analizi.

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, više od 30 energetskih postrojenja na Bliskom istoku je pretrpelo umerena ili ozbiljna oštećenja, uključujući rafinerije, petrohemijska postrojenja, lokacije za eksploataciju nafte i prirodnog gasa, kao i dva od ukupno 14 pogona u okviru velikog LNG kompleksa (Ras Laffan LNG Complex), čija bi obnova mogla trajati više godina.

Pored toga, tokom raketnih i bespilotnih napada pogođeno je više od 20 tankera. Ukupni troškovi obnove teško se mogu precizno proceniti, ali se očekuje da će iznositi više desetina milijardi američkih dolara.

Povećane potrebe za domaćim finansiranjem u regionu mogle bi da smanje odliv kapitala ka inostranstvu, koji je poslednjih godina predstavljao sve značajniji izvor finansiranja infrastrukturnih i energetskih projekata u drugim delovima sveta.

Paradoks nafte – visoke cene, niske investicije

Sukob na Bliskom istoku izazvao je ozbiljne poremećaje na tržištu nafte, ali su kratkoročne projekcije naftnih kompanija u vezi sa investicionim planovima za 2026. godinu uglavnom ostale nepromenjene.

Očekuje se da će ulaganja u snabdevanje naftom opasti treću godinu zaredom, na nivo ispod 500 milijardi američkih dolara u 2026. godini, uprkos rastu prihoda većine proizvođača usled viših cena nafte.

Procene su da će investicije u sektor prerade nafte u 2026. godini opasti na nešto više od 40 milijardi američkih dolara, što predstavlja smanjenje od približno 15 odsto u odnosu na 2025. godinu. Oko polovine ukupnih ulaganja biće usmereno na modernizaciju postojećih postrojenja i izgradnju novih kapaciteta, dok će preostala polovina biti namenjena održavanju postojećih rafinerijskih postrojenja.

Investicije na Bliskom istoku revidirane su naniže zbog posledica sukoba, koji je značajno umanjio izvozne prihode proizvođača poput Iraka i Kuvajta, država koje nemaju adekvatne alternativne izvozne pravce mimo Ormuskog moreuza, a istovremeno je doveo i do odlaganja pojedinih investicionih projekata.

Kuwait Petroleum Corporation trenutno proizvodi naftu prvenstveno za potrebe domaće potrošnje, dok je u bahreinska kompanija Bapco proglasila stanje više sile. Irak je najavio obustavu pojedinih programa, ali je istovremeno potvrdio nastavak investicija kroz zajednička ulaganja, kao i realizaciju investicije od pet milijardi američkih dolara u izgradnju naftovoda.

U Kataru se očekuje odlaganje proširenja gasnog polja North Field, ali to ne mora nužno dovesti do smanjenja investicija, budući da su projekti zasnovani na  obavezujućim ugovorima o inženjeringu, nabavci i izgradnji, unapred obezbeđenom kapitalu partnera i dugoročnim ugovorima o prodaji i kupovini prirodnog gasa.

Proizvođači nafte koji raspolažu značajnim državnim investicionim fondovima i infrastrukturom koja omogućava zaobilaženje Ormuskog moreuza, pre svega, Ujedinjeni Arapski Emirati (UEA) i Saudijska Arabija, nastoje da zadrže ili čak ubrzaju realizaciju svojih investicionih programa.

Kako su UEA od 1. maja 2026. godine istupili iz OPEC-a, iz ugla energetske ekonomije ovaj korak se može tumačiti i kao prelazak sa strategije kolektivnog upravljanja ponudom radi stabilizacije cena na strategiju maksimizacije tržišnog udela i monetizacije investiranih proizvodnih kapaciteta.

Ovaj potez odražava procenu da su koristi od samostalnog povećanja proizvodnje postale veće od koristi koje proizlaze iz članstva u kartelu i koordinisanog ograničavanja ponude nafte.

Kompanija Abu Dhabi National Oil Company je najavila dodelu ugovora u vrednosti od 55 milijardi američkih dolara tokom naredne tri godine, što predstavlja prvu tranšu petogodišnjeg investicionog plana ukupne vrednosti od 150 milijardi dolara. Očekuje se da će deo ovih ulaganja biti usmeren na razvoj infrastrukture koja omogućava izvoz energenata nezavisno od tranzita kroz Ormuski moreuz.

Pre izbijanja sukoba, Saudi Aramco je najavila kapitalne investicije za 2026. godinu u iznosu od 50 do 55 milijardi američkih dolara namenjene nastavku razvoja nekonvencionalnog gasnog polja Jafurah Gas Field, kao i offshore polja Marjan Field, Berri Field i Zuluf Field.

Nakon izbijanja sukoba, kompanija je potvrdila da neće menjati prethodno definisane investicione planove, pri čemu je kriza dodatno učvrstila njenu dugoročnu opredeljenost ka ulaganjima u rezerve ugljovodonika i prateću energetsku  infrastrukturu.

Ostaje neizvesno da li će sukob na Bliskom istoku uticati na promenu investicionih strategija u rafinerskom sektoru, budući da bi vlade mogle postati opreznije u pogledu visokog stepena zavisnosti od uvoza naftnih  derivata. Pored toga, aktuelni poremećaji mogli bi podstaći dodatna ulaganja usmerena ka povećanju komercijalnih i strateških rezervi nafte i naftnih derivata, sa ciljem jačanja energetske bezbednosti i otpornosti na buduće šokove u snabdevanju.

Van regiona Bliskog istoka, kratkoročne reakcije u pogledu investicija ograničene su neizvesnošću u vezi sa trajanjem rasta cena nafte, ali i dugim investicionim ciklusima, infrastrukturnim uskim grlima, smanjenim portfoliom istraživačkih projekata i ograničenim kapacitetima na tržištu offshore platformi za bušenje.

Istovremeno, prisutni su pokazatelji da naftne kompanije postepeno revidiraju svoja očekivanja za naredne godine, polazeći od pretpostavke da će se cene nafte nakon stabilizacije tržišta zadržati iznad nivoa koji je postojao pre izbijanja sukoba, usled potrebe država da obnove svoje strateške i komercijalne zalihe.