Porastao broj prevremeno preminulih u EU zbog zagađenja vazduha

Zagađenje vazduha finim česticama dovelo je do 238.000 prevremenih smrti u Evropskoj uniji 2020. godine, saopštila je u četvrtak Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA), što je blagi porast u odnosu na prethodnu godinu.

Širom 27-članog bloka te godine, „izloženost koncentracijama finih čestica iznad nivoa smernica Svetske zdravstvene organizacije iz 2021. rezultiralo je 238.000 prevremenih smrti“, navodi EEA u novom izveštaju, prenosi AFP.

Ovaj rezultat je nešto veći od onog iz 2019. godine u EU, uprkos padu emisija usled Covid-19 pandemije. Fine čestice ili PM2,5, su termin za sitne čestice koje su obično nusproizvod izduvnih gasova automobila ili elektrana na ugalj. Njihova mikro veličina omogućava im da putuju duboko u respiratorni trakt, pogoršavajući rizik od bronhitisa, astme i bolesti pluća.

Takođe 2020. godine, izloženost azot-dioksidu (NO2) iznad preporučenog praga SZO dovela je do 49.000 prevremenih smrti u EU, saopštila je EEA i dodala da je akutna izloženost ozonu (O3) prouzrokovala je preranu smrt 24.000 ljudi.

„Kada se uporedi 2020. sa 2019. godinom, broj preranih smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati zagađenju vazduha porastao je za PM2,5, ali se smanjio za NO2 i O3“, navodi agencija.

Pandemija Covida-19 dovela je do smrti nekih ljudi koji su već živeli sa bolestima povezanim sa zagađenjem vazduha. EU želi da smanji preuranjene smrti povezane sa zagađenjem finim česticama za 55 odsto u 2030. u poređenju sa nivoom iz 2005. godine.

Sve u svemu, stopa za zemlje EU u 2020. godini bila je 45 odsto niža nego 2005. godine, navodi agencija. Ako se ova stopa pada zadrži, EU će dostići gore pomenuti cilj akcionog plana o nultom zagađenju pre 2030. godine.

Prema SZO, zagađenje vazduha izaziva sedam miliona prevremenih smrti godišnje širom sveta, što ga stavlja u rang sa pušenjem ili lošom ishranom.