Potražnja za uranijumom ne jenjava, ali ima ga više od srebra ili zlata

Mnogi ljudi veruju da su nalazišta uranijuma oskudna u odnosu na kritičnu ulogu koju igra u industriji nuklearne energije. Ovaj relativno mek, srebrnasto-svetli metal u prirodnom stanju zapravo se nalazi u Zemljinoj kori više nego srebro ili zlato – ima ga približno isto koliko i kalaja.

Glavna primena uranijuma je u proizvodnji električne energije u nuklearnim reaktorima. Izotop uranijum-235 se koristi kao gorivo u procesu nuklearne fuzije, gde se kontrolisana lančana reakcija koristi za generisanje toplote koja se zatim pretvara u električnu energiju.

U vojne svrhe, uranijum se koristi za proizvodnju nuklearnog oružja, poput atomske bombe ili nuklearnih projektila manje veličine. U medicini, posebno u radioterapiji, ima primenu za lečenje različitih vrsta karcinoma. Radioaktivni izotopi uranijuma se koriste za zračenje tumorskih tkiva radi njihovog uništavanja.

U industriji maziva koristi se kao aditiv u pojedinim industrijskim mazivima i hidrauličnim tečnostima. U nekim slučajevima, uranijum se koristi i u proizvodnji posebnih tipova stakla, dajući mu karakterističnu zelenu ili žutu boju.

Postoje berze koje omogućavaju direktno trgovanje uranijumom putem kupovine i prodaje fizičkog uranijuma ili preko finansijskih instrumenata vezanih za cenu uranijuma, kao što su ETF-ovi (Exchange-Traded Funds) ili akcije rudarskih kompanija koje se bave uranijumom.

Investitori mogu trgovati ugovorima o terminskom poslovanju na robnim berzama ili putem specijalizovanih platformi. Ovi ugovori omogućavaju kupovinu ili prodaju određene količine uranijuma po unapred određenoj ceni i datumu isporuke (fjučersi). Pored toga, neke rudarske kompanije ili distributeri direktno trguju uranijumom sa proizvođačima nuklearne energije ili drugim krajnjim korisnicima.

Investitori mogu trgovati i opcionim ugovorima koji im omogućavaju pravo, ali ne i obavezu, da kupe ili prodaju uranijum po određenoj ceni u određenom vremenskom periodu.

Tržište uranijuma može biti prilično kompleksno i zahteva pažljivo praćenje cena, političkih faktora i regulatornih promena koje mogu uticati na ponudu i potražnju. Pri trgovanju uranijumom, investitori često uzimaju u obzir faktore kao što su globalna potražnja za nuklearnom energijom, politička stabilnost u zemljama proizvođačima uranijuma, regulatorni propisi i tehnološki razvoj alternativnih izvora energije.

Jedno od najvećih tržišta za uranijum je Njujorška merkantilna berza, a ovog januara dostignut je 16-godišnji maksimum od 106 dolara po funti, što bi preneseno bilo oko 220 dolara po kilogramu rude uranijuma.

Najveće svetske rezerve uranijuma nalaze se u Australiji, Kazahstanu i Kanadi. Ove tri zemlje obuhvataju oko polovine svih svetskih rezervi.

Australija se jasno ističe, sa više od 1,7 miliona tona uranijuma (28 odsto poznatih svetskih rezervi). Rudnik Olympic Dam, koji se nalazi oko 600 kilometara severno od Adelejda, najveće je pojedinačno nalazište uranijuma na svetu – i takođe, zanimljivo, četvrto najveće nalazište bakra.

Rusija i Namibija imaju otprilike istu količinu rezervi uranijuma, i nalaze se na četvrtom i petom mestu liste koju je sačinila Svetska nuklearna asocijacija, sa po osam odsto globalnih rezervi u svakoj, što iznosi otprilike 470.000 tona.

Južna Afrika, Brazil i Niger takođe imaju po pet odsto ukupnih svetskih depozita. Deveta je Kina, sa nešto manje od četiri odsto udela, dok je deseta Mongolija, sa oko dva procenta.

U pitanju su podaci zasnovani na poznatim rezervama uranijuma koje je moguće ekonomično iskopati. Ukupna količina svetskog uranijuma nije tačno poznata. U stvari, svetske poznate rezerve uranijuma porasle su za oko 25 odsto samo u poslednjoj deceniji, zahvaljujući boljoj tehnologiji koja poboljšava istraživanja.

U međuvremenu, nisu sva nalazišta uranijuma jednaka. Na primer, u pomenutom rudniku Olympic Dam uranijum se dobija kao nusproizvod vađenja bakra na istom mestu. U Južnoj Africi se pojavljuje kao nusproizvod tokom obrade ruda u procesu iskopavanja zlata. Ovo je značajno zato što rude sa visokim koncentracijama dve supstance mogu povećati marže profita, jer se troškovi mogu podeliti za dva različita proizvoda.