Rastu budžeti za razvoj nauke i tehnologije u Evropi i svetu

Državna izdvajanja za nauku i tehnološki razvoj uglavnom su nedovoljna i u mnogim slučajevima simbolična. Ova delatnost često je na kraju budžetskog spiska, ne samo u našoj zemlji već i širom sveta. Ipak, situacija se donekle menja poslednjih godina.

Naime, Evropska komisija usvojila je krajem prošle godine glavni program rada na ovom polju pod nazivom „Horizon Europe 2023-24“, i za tu namenu izdvojila sredstva vredna 13,5 milijardi evra za podršku istraživačima i inovatorima u Evropi. Oni koji su aplicirali dobili su deo novca za razne projekte i inovativna rešenja za ekološke, energetske, digitalne i geopolitičke izazove.

Kako se navodi na sajtu Europa.eu, ovo finansiranje je deo šireg programa Evropske unije i trebalo bi da doprinese održivom razvoju, da omogući postizanje klimatskih ciljeva, poveća energetsku otpornost i razvoj digitalnih tehnologija.

Realizacija klimatskih akcija i digitalne transformacije

Više od 42 odsto budžeta – 5,67 milijardi evra, namenjeno je postizanju ključnih klimatskih akcionih ciljeva, pronalaženju inovativnih rešenja za smanjenje emisije gasova staklene bašte i prilagođavanju klimatskim promenama. Od ukupne sume 1,67 milijardi evra trebalo bi da doprinese podršci biodiverzitetu. Više od 4,5 milijardi evra je namenjeno za podršku digitalne tranzicije EU, u koju je uključen razvoj osnovnih digitalnih tehnologija i podsticanje njihove integracije u živote ljudi.

Nauka i tehnologija su od izuzetne važnosti za bolji kvalitet života, te je EU namenila skoro 970 miliona evra kako bi se ubrzala tranzicija čiste energije. Podrška bezbednoj i otpornoj Evropi istaknuta je REPowerEU planom kojim se povećava energetska nezavisnost Evrope od nepouzdanih dobavljača i nestabilnih fosilnih goriva.

Koliko države izdvajaju za istraživanja?

Prema podacima Eurostata, udeo BDP-a koji se izdvaja za istraživanje i nauku iznosio je na nivou Evropske unije od 2,12 odsto (2015. godine) do 2,32 odsto (2020).

Ukupna izdvajanja za istraživanje i razvoj iz vladinih budžeta širom Evropske unije tokom 2021. godine iznosila su 109,25 milijardi evra, što je 0,8 odsto BDP-a, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU. Ovo predstavlja povećanje od šest procenata u poređenju sa 2020. godinom (102,79 milijardi evra), odnosno rast od 35 odsto u poređenju sa 2011. kada je izdvojeno 81,14 milijardi evra.

Izdvajanja iz državnih budžeta za istraživanje i razvoj na nivou EU iznosila su u 2021. godini 244 evra po osobi, što je povećanje od 33 odsto u poređenju sa 2011. godinom (184 evra po osobi).

Luksemburg je zemlja koja je najviše uložila u ovu oblast (689 evra po osobi), a iza nje su Danska (530 evra) i Nemačka (471 evra).

S druge strane, zemlje EU sa najnižim izdvajanjima za istraživanje i razvoj bile su Rumunija (19 evra po osobi), Bugarska (24 evra), Letonija (45 evra) i Mađarska (60 evra).

Tokom poslednje decenije najveći procenat povećanja budžetskih izdvajanja za istraživanje i razvoj evidentiran je u Letoniji (sa 14 evra po osobi u 2011. godini na 45 evra u 2021.), zatim Grčkoj (sa 58 na 152 evra) i Mađarskoj (sa 30 na 60 evra), pokazuju podaci Eurostata.

Što se tiče istraživanja na svetskom nivou u periodu od 2015. do 2020. godine, Južna Koreja je za nauku izdvajala 3,98 procenata BDP-a u 2015. godini i čak 4,96 odsto u 2019. godini. Iza nje je Japan sa 3,24 procenta u 2015. i 3,2 odsto četiri godine kasnije, a zatim sledi Kina (bez Hong Konga) sa 2,23 odsto i Sjedinjene Američke Države (SAD) sa 3,08 odsto u 2019. godini.

Prema navodima stručnjaka, pandemija korona virusa uticala je na manje iznose i izdvajanja za nauku, a i rat u Ukrajini takođe primorava države da više ulažu u neke druge sektore. Međutim, svesni toga da bez tehnološkog napretka nema progresa i održivosti, jake ekonomije daju šansu inovatorima i istraživačima.

Nauka u službi veštačke inteligencije

Poslednjih godina sve je brži razvoj robotike, ali i veštačke inteligencije, a tu su nauka i istraživanja od krucijalnog značaja.

Prema GlobalData TMT prognozama, industrija veštačke inteligencije (AI) vredeće u 2023. godini 93 milijarde dolara, što je 12 odsto više u odnosu na 2022, prenosi Monitor Investments. AI je dugo očekivana tehnologija u nastanku i ona je u bliskoj vezi sa robotikom i internetom generalno.

Industrija robotike je procenjena na 45,3 milijarde dolara u 2020. i očekuje se da će porasti na 568 milijardi dolara do 2030. godine. Tržište uslužnih robota će generisati 55,2 milijarde dolara prihoda 2023. godine, prema prognozama GlobalData.

Globalno tržište interneta u oblaku vredeće 734 milijarde dolara do kraja 2023. godine, što predstavlja rast od 15 odsto u odnosu na 2022. godinu. Industrija sajber bezbednosti je u 2020. godini vredela 125,5 milijardi dolara, a do 2025. predviđa se da će dostići 198 milijardi dolara.

Metaverzum će vredeti 376 milijardi dolara do 2025. godine, pokazuju predviđanja GlobalData.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: U Srbiji se sve više ulaže u nauku, ali ukupni izdaci još uvek manji od jednog procenta BDP-a