Sankcionisani ruski brodovi uglavnom tavore u lukama

Gotovo svaki ruski naftni tanker koji je pod sankcijama stoji nekoliko meseci nakon uvođenja ograničenja, što pokazuje kako sankcije SAD mogu da poremete lanac snabdevanja ruskom naftom.

Prema podacima agencije Bloomberg, od oktobra je 40 brodova koji učestvuju u trgovini ruskom naftom dodato na listu sankcionisanih objekata Ministarstva finansija SAD, uglavnom zbog kršenja cenovnog limita. Samo jedan od brodova, tanker „SKF Primorje“, pokupio je teret u luci i krenuo ka Aziji, prenosi Komersant.

Od tih 40 brodova, 21 pripada ruskoj državnoj brodarskoj kompaniji „Sovkomflot“. Osam tankera „Sovkomflota“ nalazi se u pacifičkim lukama Vladivostok i Nahodka, već pet meseci. Jedan tanker se prazan vratio ka Sueckom kanalu, dok je drugi poslat na popravku u Kinu. Većinu ostalih kontroliše kompanija Hennesea Holdings Ltd, sa sedištem u UAE. Ostali brodovi pod sankcijama stoje prazni širom sveta, prema podacima platforme za praćenja brodova.

Jedan od 40 brodova, koji pripada turskoj kompaniji Yasa Golden Bosphorus uklonjen je sa sankcione liste u aprilu. To je omogućilo kompaniji da koristi usluge osiguranja tankera. Nakon skidanja sa liste, tanker je napunio teret američke nafte, ali i dalje stoji usidren kod obale Teksasa. Bloomberg napominje da sankcionisani brodovi čine mali deo „flote u senci“, stvorene uz pomoć povereničkih kompanija kako bi zaobišli ograničenja G7 za transport nafte.

Krajem aprila, Međunarodna grupa klubova za međusobno osiguranje vlasnika brodova (The International Group of P&I Clubs) objavila je na sajtu britanskog parlamenta izjavu u kojoj se navodi da zapadne zemlje nisu uspele da postave cenovne limite na rusku naftu. Organizacija smatra da je jedan od problema postojanje „flote u senci“ Rusije kojom se transportuje nafta. Prema navodima medija, EU planira da u okviru 14. paketa sankcija uvede ograničenja protiv 11 brodova koji bi mogli da budu deo ruske „flote u senci“.