Saudijska Arabija ostaje bez zaliha nafte za izvoz

Saudijska Arabija bi, ukoliko u narednih nekoliko dana ne osposobi svoj glavni naftovod ka Crvenom moru, mogla da ostane bez zaliha namenjenih izvozu. To bi dodatno smanjilo svetsku ponudu nafte za četiri odsto, odnosno oko četiri miliona barela dnevno. Kupci i trgovci naftom upozoravaju da bi takav razvoj događaja dodatno pogoršao globalni poremećaj u snabdevanju, koji je već doveo do rekordnog rasta cena goriva i pojačao inflatorne pritiske širom sveta.

Naftovod kroz pustinju povezuje istočnu obalu Saudijske Arabije sa lukom Janbu na Crvenom moru i omogućava Rijadu da zaobiđe Ormuski moreuz. Saudijska Arabija je poslednjih šest meseci tim putem preusmeravala oko četiri miliona barela dnevno, čime je ublažavala posledice ratnog prekida izvoza kroz Ormuski moreuz i problema sa isporukama iz susednih zemalja. Međutim, nakon napada dronovima u petak, naftovod je zatvoren, a saudijske vlasti još nisu saopštile koliko je šteta ozbiljna niti kada bi transport mogao da bude obnovljen, prenosi Reuters.

Procene o vremenu potrebnom za popravku značajno se razlikuju. Neki smatraju da bi radovi mogli da potraju čak pet do šest nedelja, dok drugi očekuje bržu popravku i mogućnost da naftovod delimično proradi i dok radovi još traju.

Za sada je najkritičnije pitanje koliko dugo Saudijska Arabija može da održava izvoz koristeći postojeće zalihe. U Janbuu ih, prema procenama izvora iz industrije, ima dovoljno za svega pet do sedam dana. Dodatne količine nalaze se u egipatskim lukama Ain Sokna na Crvenom moru i Sidi Keriru na Mediteranu, ali ni te zalihe nisu dovoljne za dugotrajan nastavak izvoza bez ponovnog pokretanja naftovoda.

Problem je utoliko ozbiljniji što je saudijska proizvodnja već znatno smanjena. Međunarodna agencija za energiju navela je da je saudijska ponuda u avgustu pala na najniži nivo za više od tri decenije, dok je proizvodnja prema podacima koje je Rijad dostavio OPEC-u iznosila svega 6,2 miliona barela dnevno, naspram 10,9 miliona u februaru, pre početka rata. IEA procenjuje da će svetska proizvodnja nafte ove godine pasti za 5,7 miliona barela dnevno, odnosno oko šest odsto. Istovremeno, protok kroz Ormuski moreuz, kojim je pre rata prolazilo znatno više nafte, pao je na svega šest do devet miliona barela dnevno.

Dodatni rizik predstavlja situacija na Crvenom moru, gde su borci Huta iz Jemena, koji su ranije pretili saudijskim naftnim isporukama, u petak zauzeli jedno ostrvo na ulazu u Crveno more. Bliski istok je pre rata obezbeđivao oko 22 miliona barela nafte dnevno, pa bi novo smanjenje saudijskog izvoza dodatno produbilo globalni manjak.

U takvim okolnostima pritisak na cene energije i inflaciju mogao bi da ostane snažan, što bi se odrazilo i na finansijska tržišta, uključujući dalje povećanje prinosa na američke državne obveznice.