Sniženje kreditnog rejtinga SAD nema suštinski značaj, glavni izazov za investitore politička previranja

Odluka agencije Fitch Ratings da snizi dugoročni rejting Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa AAA na AA+ mogla bi da se razume kao upozorenje tamošnjim političarima, pre nego kao razlog za zabrinutost u pogledu sposobnosti funkcionisanja američke ekonomije, ocenjuju za Biznis.rs profesori ekonomije u penziji Danica Popović i Boris Begović.

„Ne vidim nijedan suštinski privredni problem u SAD, tako da ne verujem da je sniženje rejtinga od velikog značaja. Ne postoji zemlja u kojoj je raj, a problem je što postoji plafon zaduživanja, koji je ponovo podignut u poslednji čas. Ovo bi mogla da bude poruka političarima da se ne igraju sa tim stvarima“, navela je Popović, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prema njenim rečima, ocena dobitnika Nobelove nagrade ekonomiste Pola Krugmana (Paul Krugman) o stanju američke ekonomije pouzdano odslikava realnu situaciju.

Krugman ukratko navodi da su SAD uspele da snize inflaciju, a da ne izazovu recesiju, odnosno da izvrše „meko sletanje“ kojem su težile finansijske institucije zemlje.

Povodom odluke Fitcha da snizi kreditni rejting SAD, Krugman je objavio na društvenoj mreži X (bivši Twitter) da je to „čudna odluka“, kao i da „bi bio šokiran ako tržišta budu reagovala“ na nju. On je rekao da bi voleo da zna insajdersku priču koja je navela agenciju Fitch na ovakvu odluku. Krugman je dodao da smatra da su rejting agencije jednostavno irelevantne.

Nezavisno, Boris Begović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, ocenio je da se investitori oslanjaju na rejtinge agencija samo u slučaju kada ne poznaju situaciju u nekoj zemlji u kojoj nameravaju da ulažu, ali ne i kada je reč o SAD.

„Američko ministarstvo finansija ima bolju reputaciju nego Fitch“, navodi Begović.

On je rekao da Ministarstvo finansija SAD uliva poverenje investitorima, kao i da je američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) izjavila da je odluka Fitcha neopravdana, s čime se Begović ne slaže.

„Mislim da je reč o očekivanoj, ali i opravdanoj odluci“, kazao je Begović.

„Pored Ministarstva finansija, investitori prate Kongres i ono što se događa u njemu, a na sceni je produbljivanje polarizacije koja je u američkoj politici već dostigla nesagledive razmere. Bivši predsednik Donald Tramp (Donald Trump), ma šta mislili o njemu, našao se pod najtežim optužbama do sada, koje uključuju kršenje Ustava i ometanje izbornog procesa. Istovremeno, on je siguran kandidat Republikanske partije za naredne predsedničke izbore“, istakao je Begović, koji je ocenio da je Tramp pokazao da nije sposoban da bude predsednik.

Polarizacija u Kongresu, gde se donose zakoni i gde se odlučuje o visini plafona zaduživanja, verovatno će se dodatno zaoštriti u narednoj izbornoj godini, a političke podele i previranja ostaće najveći rizik sa kojim se suočavaju investitori u SAD. Zakon o podizanju limita zaduživanja usvojen je proletos u poslednji čas, nakon što je dobio potrebnu podršku republikanaca.

Naš sagovornik naveo je da bi SAD, uprkos dramatičnim pregovorima, u slučaju da nemaju novac za servisiranje duga uvek mogle da ga odštampaju.

Zakon je uklonio pretnju od nove krize u mandatu aktuelnog predsednika Džo Bajdena, suspendujući granicu duga do 1. januara 2025. godine. Demokrate su zauzvrat pristale da ograniče federalnu potrošnju u tom periodu. Dok su trajali teški pregovori o dugu, MMF je upozorio da su američki problemi sa servisiranjem duga pretnja i za globalnu ekonomiju.