Svetska ekonomija na putu ka recesiji u 2023.

Svet će se u 2023. godini suočiti sa recesijom, jer viši troškovi zaduživanja, koji su počeli ove godine u cilju suzbijanja inflacije, dovode do smanjenja privrede, procenjuje Centar za ekonomska i poslovna istraživanja (CEBR).

Globalna ekonomija je prvi put premašila 100 biliona dolara 2022. godine, ali će stati u 2023. dok kreatori politike nastavljaju svoju borbu protiv rastućih cena, saopštila je britanska konsultantska kuća u svojoj godišnjoj tabeli Svetske ekonomske lige, prenosi Bloomberg.

„Verovatno će se svetska ekonomija suočiti sa recesijom sledeće godine kao posledicom rasta kamatnih stopa, a koje su odgovor na rastuću inflaciju“, rekao je Kay Daniel Neufeld, direktor i šef Odeljenja za prognoziranje u CEBR-u.

U izveštaju se dodaje da „bitka protiv inflacije još nije dobijena“.

„Očekujemo da će se centralni bankari držati svog oružja i u 2023. uprkos ekonomskim troškovima. Cena spuštanja inflacije na ugodnije nivoe je lošija perspektiva rasta u narednim godinama.“

Nalazi su pesimističniji od najnovije prognoze Međunarodnog monetarnog fonda koji je u oktobru upozorio da će se više od trećine svetske ekonomije smanjiti i da postoji šansa od 25 odsto da globalni BDP poraste za manje od dva odsto u 2023. godini, što definiše kao globalnu recesiju.

Uprkos tome, do 2037. godine, svetski bruto domaći proizvod će se udvostručiti dok ekonomije u razvoju sustižu one bogatije. Promenjivi odnos snaga će do 2037. godine dovesti do toga da region istočne Azije i Pacifika čini više od trećine globalne proizvodnje, dok će se evropski udeo smanjiti na manje od petine.

Bloomberg podseća da CEBR uzima svoje osnovne podatke iz MMF-ovog izveštaja Svetski ekonomski izgledi (World Economic Outlook) i koristi interni model za predviđanje rasta, inflacije i deviznih kurseva.

Kina nije spremna da pretekne SAD kao najveća svetska ekonomija najranije do 2036. godine – šest godina kasnije nego što se očekivalo. To je zbog kineske politike „Covid-Zero“ i rastuće trgovinske tenzije sa Zapadom. CEBR je prvobitno očekivao promenu 2028. godine, koju je pomerio na 2030. na prošlogodišnjoj tabeli lige. Sada se misli da se tačka prelaza neće dogoditi do 2036. godine, a možda će doći i kasnije ako Peking pokuša da preuzme kontrolu nad Tajvanom i suoči se sa uzvratnim trgovinskim sankcijama.

„Posledice ekonomskog rata između Kine i Zapada bile bi nekoliko puta teže od onoga što smo videli nakon ruskog napada na Ukrajinu. Gotovo je izvesno da bi došlo do prilično oštre svetske recesije i ponovnog izbijanja inflacije“, naveo je CEBR.