Usporavanje industrijske aktivnosti u Kini

Kineska industrijska aktivnost u maju verovatno je stagnirala nakon dva meseca rasta, što ukazuje da slaba domaća tražnja i rast troškova zbog rata između SAD i Izraela protiv Irana počinju da opterećuju proizvodni sektor. Ekonomisti očekuju da će zvanični PMI indeks pasti sa aprilskih 50,3 na 50 poena, što predstavlja granicu između rasta i pada aktivnosti.

Podaci koje će kineski statistički biro objaviti tokom vikenda trebalo bi da pokažu koliko su kineske fabrike pogođene novim poremećajima u logistici i rastom cena energenata. Dugotrajna kriza na Bliskom istoku i otežan prolaz kroz Ormuski moreuz povećali su troškove transporta i sirovina, što dodatno pritiska proizvođače, prenosi Reuters.

Dosadašnji ekonomski pokazatelji daju pomešanu sliku kineske ekonomije. Izvoz robe i dalje snažno raste, ali su maloprodaja i industrijska proizvodnja usporili. Istovremeno, proizvođačke cene rastu, povećavajući troškove kompanija, iako su profiti industrijskih firmi zabeležili najbrži rast još od kraja 2023. godine.

Kina se suočava sa dvostrukim problemom, domaća potrošnja ostaje slaba, a višak industrijskih kapaciteta čini ekonomiju osetljivijom na spoljne šokove, poput rasta cena energije i trgovinskih ograničenja drugih zemalja. Ipak, globalni bum veštačke inteligencije povećao je tražnju za kineskom elektronikom, što održava izvoz i rast napredne proizvodnje.

Iako poseta Donald Trump Pekingu nije donela veliki trgovinski proboj, Kina i SAD su se saglasile da rade na uzajamnom smanjenju carina na robu vrednu više desetina milijardi dolara. Za sada kinesku ekonomiju štite snažan izvoz i energetske rezerve, ali ukoliko troškovi nastave da rastu, vlasti će morati dodatno da podstaknu domaću potrošnju, tržište rada i posrnuli sektor nekretnina kako bi ublažile spoljne pritiske.