Ugostitelji nezadovoljni jer zbog bačenih namirnica gube i do 200.000 dinara dnevno

Restorani u Srbiji već godinu dana ne posluju punim kapacitetom. Zbog celokupne situacije, propisanih mera i odluka o višednevnim zatvaranjima, koje se uglavnom donose naprečac, gubici ugostitelja samo od bacanja neiskorišćenih namirnica kreću se od 50.000 do 200.000 dinara na dnevnom nivou.

Da je za ugostitelje postalo gotovo nemoguće da organizuju svoj rad, za Biznis.rs potvrđuje suvlasnik i menadžer beogradskog restorana „Vrteška“ Dejan Petković.

„Dok se pripremamo da radimo koliko-toliko punim kapacitetom skoro svakodnevno strepimo kada će nas i kako zatvoriti, da li ćemo sutra uopšte raditi i tako već godinu dana“, objašnjava Petković i dodaje da se gubici samo od bacanja namirnica mogu vrlo precizno izračunati.

Prema njegovim rečima, svaki početak radnog dana jednog ugostitelja zahteva pripremu i nabavku namirnica i to osnovnih, koja nije nimalo jeftina.

„Gubici mog restorana za jedan dan zatvaranja kreću se od 50.000 do 80.000 dinara i to samo od namirnica koje se bace. Reč je o robi koja ne može dugo da se čuva. U to ulaze meso, suhomesnati proizvodi, povrće, voće, da ne govorimo o pivu koje svaki restoran ima u svojoj ponudi i čiji je rok pet dana od otvaranja bureta. U proseku, svako od nas baci oko 200, 300 litara neiskorišćenog piva. Sve to je čist gubitak“, napominje Petković.

Kako kaže, njegov restoran nije mali i samo je jedan od mnogih koji trpi posledice zatvaranja. „Tvrdim da se u slučaju većih restorana, koji bolje posluju, gubici od nabavke namirnica kreću od 50.000 do čak 200.000 dinara“.

Osim toga, restorani spadaju u velike potrošače i u celokupnom lancu nisu ugroženi samo oni, već i poljoprivrednici koji se bave stočarstvom, kao i dobavljači piva, kojima je promet pao za 60 odsto.

„Polako ostajemo bez radnika jer više nismo u mogućnosti da im pomažemo kao u prvom talasu epidemije. Da ne govorimo o drugim nametima i problemima sa kojima se suočavam. Ne osporavamo da virus postoji i da je situacija teška, ali jedini način da opstanemo jeste da radimo puno radno vreme uz poštovanje svih realnih mera. Verujemo da ima ko da nam u tome pomogne i da kontroliše sprovođenje svih propisa“, napominje naš sagovornik.

Da brojni ugostitelji imaju identične probleme potvrđuju i u udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.

„Ugostitelji se žale na mere koje su nelogične. Sa jedne strane zatvaraju se restorani, dok istovremeno funkcioniše gradski prevoz i rade svi supermarketi. To je neosnovano etiketiranje jedne delatnosti u nedostaku konkretnijih mera koje bi dovele do poboljšanja celokupne situacije, a glavni problem je što se te mere donose danas za sutra“, kaže za naš portal zastupnik ovog udruženja Milena Amon i dodaje da su ugostitelji opterećeni nametima, koje ne mogu da plate jer ne rade.

„Jedan ugostitelj treba pre svega da isplati plate zaposlenima, a to ne može da pokrije ako ne radi. Većina nameta je ostala ista, čak su neki i uvećani. Ove godine skočile su cene struje, a poskupelo je i iznošenje smeća, koje se uredno naplaćuje iako restorani ne rade“, zaključuje Amon.