Vrednost drveta raste uprkos uticaju pandemije

Kriza izazvana pandemijom korona virusa pogodila je mnoge privredne grane u Nemačkoj, ali drvna industrija u poslednje vreme beleži odlične rezultate. Zašto su cene proizvoda od drveta poslednjih meseci znatno porasle?

Andreas Melcer (Andreas Melzer) rukovodi pilanom u Ridersdorfu, u blizini Berlina. Njegove knjige narudžbina su pune. To je, kaže, zato što se mnogo ljudi kod kuće tokom pandemije okrenulo projektima tipa „uradi sam“. Pisanja medija da na tržištu vlada nestašica drvne građe, Melcer komentariše da do sada nije morao da brine o zalihama, jer u Nemačkoj nikada nije bilo toliko neprerađenog drveta.

Nemački Savezni zavod za statistiku potvrdio je da je prošle godine posečena najveća količina drveta u poslednje tri decenije. Razlog je rast potražnje na više ključnih tržišta, ali otprilike polovina je posečena i zbog štete koju su stablima nanele klimatske promene.

„Ogromna količina posečenih šuma prošle godine može se delimično pripisati potrebi uklanjanja stabala oštećenih olujama ili zaraženih insektima potkornjacima“, konstatuju na hamburškom Institutu za međunarodno šumarstvo i ekonomiju šuma. „Treba reći da su zvanične brojke i do 25 odsto niže od stvarnih, jer u tim statistikama nema seče šuma u privatnom vlasništvu“, piše Deutsche Welle.

„Uradi sam“ tokom pandemije

Gde završava svo to drvo? U najvećoj meri – nigde. Ogromne količine posečenog drveća gomilaju se u šumama širom zemlje i čekaju red za obradu u pilanama. A one poslednjih meseci u Nemačkoj ne staju s radom.

Pilane već dugo rade punim kapacitetom i jednostavno ne mogu da obrade više drveta. To je delimično tehničko pitanje, jer nema dovoljno pilana, ali je i pitanje nedostatka kvalifikovane radne snage“, objašnjavaju iz hamburškog Instituta.

Problem je dospeo u prvi plan u najtežem periodu krize izazvane pandemijom i to ne samo zbog toga što su ljudi koji su morali da ostanu kod kuće to vreme želeli da iskoriste tako što će nešto da urade sami, već i zbog povećane potražnje na ključnim prekookeanskim tržištima.

U SAD je aktivnost u građevinarstvu snažno porasla još u proleće prošle godine, ali su kapaciteti za preradu drveta tamo ograničeni, pre svega zato što su mnoge pilane zatvorene tokom globalne finansijske krize.

Čekanje na veće cene

Zbog svega toga mnogi kupci i krajnji korisnici drvnih proizvoda u Nemačkoj smatraju da drveta na domaćem tržištu neće biti dovoljno.

„Ta halabuka se iz SAD prelila na Nemačku i neki sada gomilaju drvnu građu, pune svoja skladišta i mimo svojih potreba, jer spekulišu da bi cene mogle dodatno da se povećaju. Zato je taj višak nedostupan. Situaciju dodatno otežava to što mnogi stolari u Nemačkoj postavljaju neopravdano visoke zahteve kada je reč o kvalitetu rezane građe“, komentariše Karsten Merfort (Carsten Merforth), direktor kompanije Mercer Timber Products, i dodaje da standard koji oni traže ne može uvek biti zadovoljen drvetom koje je zaraženo potkornjacima, dok neki kupci u inostranstvu rado koriste i taj materijal za svoje građevinske projekte.

I nema ni razloga da se ta građa ne koristi, naglašava Peter Ajher (Peter Aicher), vlasnik porodičnog preduzeća Aicher Holzbau iz Bavarske i predsednik Udruženja nemačkih stolara.

„Drvo oštećeno olujom ili zaraženo potkornjacima ni u kojem slučaju nije lošiji resurs. Proizvodi od njega imaju približno ista svojstva kao i nezaražena građa. Osim ponekih nepravilnosti, taj materijal zadržava nosivost kada se koristi u građevinarstvu“, kaže Ajher za DW.

U SAD drvna građa, a u Kinu neobrađeni trupci

Karsten Merfort zaključuje da zato ne bi trebalo govoriti o opštoj nestašici drvne građe. Domaća potražnja jeste porasla, ali porasla je, kaže, i ponuda iz pilana. Zato ne razume pozive da se izvoz ograniči.

„Nemačka drvna industrija 2020. godine izvezla je u SAD samo 600.000 kubnih metara građe, što je gotovo zanemarljivo“, ukazuje Merfort. SAD, naime, i dalje najviše uvoze iz Kanade, a iz Nemačke samo četiri do pet odsto.

„Kada je reč Kini, tamo uglavnom izvozimo drvo oštećeno olujama ili napadnuto štetočinama, dakle ono koje ovde u Nemačkoj ne žele da koriste“, dodaje Merfort. Veliki deo izvoza u Kinu u 2020. godini činili su čitavi brodovi neobrađenih trupaca – izvezeno ih je približno 6,4 miliona kubnih metara, a samo 900.000 kubnih metara drvne građe.

Globalno tržište proizvodnih materijala od drveta beleži konstantan rast u proteklih pet godina. Prema podacima MarketResearch-a, vrednost globalnog tržišta u 2015. godini iznosila je nešto više od 202 milijarde dolara, a u 2020. godini porasla je na 249,93 milijarde dolara. Očekuje se da do 2025. godine vrednost svetskog tržišta dodatno poraste na oko 344 milijarde, sa godišnjom stopom rasta od 7,15 odsto.

„U periodu od petnaestak godina cene rezane građe bile su izuzetno niske i niko tada nije ni pomišljao da nas podrži“, podseća Merfort. Njegova kompanija je, kaže, tokom tog vremena mnogo uložila u poboljšanje produktivnosti i efikasnosti.

„Poslednjih šest meseci cene napokon rastu, a neki odmah prave frku zbog toga“, žali se Merfort i ocenjuje da cene ionako neće dugo ostati tako visoke.

S tim se slažu i u Institutu za međunarodno šumarstvo u Hamburgu, u kome ne očekuju da će cena drvne građe nastaviti da raste u narednim godinama, iako se ovako ekstremni skokovi tražnje nisu dešavali.