uprkos prednosti masovne proizvodnje

Zbog isplativosti, zanati postaju sve privlačniji i visokoobrazovanim ljudima

LifestyleSrbijaVestiZanimljivosti

27.3.2022 10:27 Autor: Stefan Petrović 18

Zbog isplativosti, zanati postaju sve privlačniji i visokoobrazovanim ljudima Zbog isplativosti, zanati postaju sve privlačniji i visokoobrazovanim ljudima
Činjenica da je Srbija jedina zemlja u okruženju koja nema usvojen zakon koji detaljno reguliše oblast zanatstva verovatno nije poznata velikom broju ljudi, ali... Zbog isplativosti, zanati postaju sve privlačniji i visokoobrazovanim ljudima

Činjenica da je Srbija jedina zemlja u okruženju koja nema usvojen zakon koji detaljno reguliše oblast zanatstva verovatno nije poznata velikom broju ljudi, ali je zato velikom broju itekako poznato da na majstora, u slučaju kvara u kući, mora da čeka danima, pa i mesecima.

Zašto je to tako? Zašto je mogućnost da dobijete zanatsku uslugu ili proizvod postao neka vrsta ekskluzivnog prava? I zašto su cene zanatskih usluga toliko velike?

Odgovor leži u njihovom deficitu, budući da je najveći broj mastora otišao u inostranstvo, u potrazi za boljim uslovima rada. Svojim odlaskom, malobrojne zanatlije su ostale bez konkurencije, te imaju „luksuz“ da sami diktiraju cenu.

Stoga ne čude pojedini primeri kada se ljudi iz potpuno druge branše opredele da se, što is hobija, što iz interesa, bave zanatima koji polako odlaze u istoriju.

Jedna od njih je i naša sagovornica, master sociologije i koleginica novinarka Milena Marić koja je u detinjstvu od bake naučila da hekla. Izbijanjem pandemije korona virusa, Milena je u heklanju našla beg od loših vesti, ali i pauzu između pisanja tekstova i snimanja dokumentaraca s jedne, i bavljenja naukom, s druge strane.

Ipak, ovaj beg se nije desio sasvim slučajno, već je ona sa oko 30 godina počela ozbiljnije da se bavi ovim zanatom, najpre ga detaljno učeći nekoliko meseci.

Foto: Milena Marić/Privatna arhiva

„Počela sam da šijem jako kasno, pre deset godina, kada sam prvi put sela za mašinu, ali uvek sam razmišljala o načinu na koji je neki komad odeće sašiven i skrojen i, pošto sam uvek naginjala prema matematici, a geometrija mi je bila veoma zanimljiva i razmišljala sam u njenim kategorijama – to mi je, ispostaviće se, pomoglo da naučim da šijem“, kaže Marić.

Ipak, to se ne dešava preko noći, te je vežbala i savlađivala tehnike ovog starog zanata nekoliko meseci, ali izgleda da se isplatilo.

Prema njenim rečima, ovaj zanat je na ceni iz nekoliko razloga, a jedan od glavnih je taj što svi ljudi vole unikate, a u opisu ručnog šivenja jeste proizvodnja unikatnih komada odeće. Upravo zbog toga, kaže naša sagovornica, nisu svi u mogućnosti da ih priušte, a izazovi stoje i pred samim majstorima – bez obzira da li se radi o odevnim ili predmetima druge prirode, u biti unikata je da mogućnost plasmana nije ni izbliza laka kao kod serijske proizvodnje. Šta još razlikuje ručni rad od pokretne trake, zašto ljudi baš vole unikate?

„Aplikacije koje izvodim na komadima odeće su moj autorski rad, nema imitacije bilo čijeg drugog proizvoda, te je sve autentično“, kaže ona, dodajući da su kupci prepoznali njen rad upravo zbog deficita unikatnih kaputa za odrasle i decu.

kaput
Foto: Milena Marić/Privatna arhiva

„U njih sam utkala sve što znam. Nije tu reč samo o šivenju, već i o heklanju, vezenju, crtanju i ostalim sitnicama koje daju finalni proizvod“, objašnjava ona kako nastaje kaput koji se samo jednom vidi.

Kako kaže, od ovog posla može da se preživi. U uslovima povećane tražnje, budući da su zakoni tržišta primenljivi i na zanate, oni koji se njima bave prosto podižu cenu roba i usluga. Masovna proizvodnja u uslovima povećane tražnje je, u ovom kontekstu, kaže, nemoguća.

Govoreći o dubljem smislu ovog zanata, Marić ističe da su ručni radovi generalno veoma važni jer svako ko se njima bavi, iako nije umetnik, kroz njih uspe da nađe svoj umetnički izraz.

Ipak, ona još uvek nema registrovanu delatnost, zbog toga što joj šivenje nije primarna delatnost, već je i dalje u domenu hobija, ali planira da to promeni ukoliko uspe da napravi bazu kupaca s kojom bi mogla da funkcioniše tokom cele godine. Za sada, ipak, sve radi preko zadruge, što je opcija za zanatlije koji rade mimo masovne proizvodnje.

Foto: Milena Marić/Privatna arhiva

Kada je reč o cenama kaputa i ostalih proizvoda, ona ističe da je diktira nekoliko faktora.

„Najpovoljniji kaput koji predstavlja osnovni model košta oko 70 evra, ali na cenu pretežno utiče vreme koje je potrebno da se on sašije“, kaže ona.

Za takav jedan kaput, naša sagovornica mora da izdvoji namanje tri dana. Takođe, pored „ruku“, u cenu ulazi i materijal koji, budući da nema masovnu proizvodnju, kupuje na malo, što mu automatski diže cenu. Takođe, ukoliko se radi o nekom zahtevnijem modelu koji radi i po sedam i više dana, i to mu takođe diže cenu. I samo tržište, ističe ona, ima znatan uticaj na krajnju vrednost proizvoda.

„Naravno, cenu uvek diktira tržište, te u momentu veće tražnje, ako ne mogu da postignem da sašijem sve naručeno, ja moram da podignem cenu da bih napravila selekciju“, objašnjava ona, dodajući da zakonitost tržišta važi i za zanate, kao i da ono što nema tražnju ne može da se proda, navodeći primer heklanih stolnjaka.

S druge strane, osim profita koji je jedna strana bavljenja zanatom, Marić kaže da joj je šivenje pružilo odmor od sociologije i novinarstva u kojima postoje striktna pravila koja, dodaje, nisu samo tehnička, već i etička. Pravila u šivenju se „odnose na fiziku“, odnosno na nešto što je moguće ili nemoguće uraditi iglom, što joj pruža odušak od naučnih i profesionalnih strogoća.

  • MAJALG

    27.3.2022 #1 Author

    Nazalost obrazovanje i to sta ste zavrsili nema tezinu a ni garanciju da covek od toga moze da ima normalan zivot, pa se zbog toga ljudi odluciju za druge vidove zanate i alternativne nacine prihoda.

    Odgovori

  • Maša

    27.3.2022 #2 Author

    Svi cemo mi na kraju da “heklamo”

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    27.3.2022 #3 Author

    Obilan izvor kreativnosti se krije u zanatskim sukotvorinama.

    Odgovori

  • VANJA

    27.3.2022 #4 Author

    Nalalost je tako danas!

    Odgovori

  • Milovan94

    27.3.2022 #5 Author

    U zanatu je budućnost. Treba nam više zanatlija jer je velika potražnja za njima.

    Odgovori

  • STEFAN

    27.3.2022 #6 Author

    Izgleda da se samo zanati isplate a obrazovanje nazalost i ne toliko

    Odgovori

  • VERA

    27.3.2022 #7 Author

    Odlican primer kako se profesija menja usled trzista i ličnog razvoja .

    Odgovori

  • TATJANA

    27.3.2022 #8 Author

    Imati zanat u rukama je uvek sigurnost da mozes zaraditi za zivot

    Odgovori

  • GINKO

    27.3.2022 #9 Author

    Gledaju ljudi da dođu do sto vecih para, a ne da bi bili bogatasi nego da bi malo normalnije ziveli

    Odgovori

  • GOCA BG

    27.3.2022 #10 Author

    Svako ko se bavi rucnim radom nadje svoj umetnicki izraz…

    Odgovori

  • FRUOT04

    27.3.2022 #11 Author

    Uvesti domacinsto u skole da sacuvamo stare zanate

    Odgovori

  • MARE

    27.3.2022 #12 Author

    Zakon potraznje i ponude uvek obrne situaciju kad ponuda postane manja

    Odgovori

  • NATI29

    27.3.2022 #13 Author

    Razvijaju se polako i stari zanati

    Odgovori

  • SNEZANA

    28.3.2022 #14 Author

    Svako se na svoj nacin snalazi u danasnjem vremenu.

    Odgovori

  • IRINA

    28.3.2022 #15 Author

    Lepo kad neko ima smisla

    Odgovori

  • Lelica

    28.3.2022 #16 Author

    Nažalost kod nas se jako malo cene stari zanati,ali svaka čast za znanje i umeće!

    Odgovori

  • TINA

    29.3.2022 #17 Author

    Zanat, zlata vredan

    Odgovori

  • BIJUTI27

    30.3.2022 #18 Author

    Svaka čast ovoj dami..

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...