Zvanično ukinute carine na čelik i aluminijum između SAD i EU

Carine na čelik i aluminijum između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije od 1. decembra zvanično više ne postoje. Još uvek se ne spominje da li će biti ukinute evropske kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.

Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) na samitu G7 u Rimu su potpisali sporazum o ukidanju carina na uvoz evropskog čelika i aluminijuma, koje je nametnula Trampova administracija. Tako su okončali zategnute trgovinske odnose, a EU je najavila da od 1. decembra neće više primenjivati uvedene recipročne mere na uvoz američkih proizvoda, piše Sputnik.

Ograničenja u izvozu smederevska železara je kompenzovala rastom vrednosti ovog metala na svetskom tržištu i do novembra ove godine, prema podacima Ministarstva finansija, izvezla je čelik u vrednosti od oko 619,6 miliona evra, što je 1,5 puta više nego u istom periodu 2020. godine.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), smatra da je mala verovatnoća da kvote na čelik iz Srbije budu ukinute u dogledno vreme. Čelik iz naše zemlje je u proizvodnji kineske kompanije HBIS, a EU ne gleda blagonaklono na sistem kineske tehnologije. S druge strane, čelik je strateški proizvod koji mora da se čuva.

Stanić navodi da je izvoz HBIS pao količinski za oko 6,5 odsto u proseku, a rastao je vrednosno za oko 67 odsto, što je posledica poskupljenja.

Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta, kaže da kineska HBIS grupa čelik iz Smedereva uglavnom izvozi u EU. On navodi primer trećeg tromesečja u kome je izvezeno čelika u vrednosti od 320 miliona evra, a 2020. godine u istom periodu 127 miliona. A u trećem kvartalu je za 100 miliona evra izvezeno više nego u drugom kvartalu ove godine.

SAD su u junu 2018. godine uvele carinu od 25 odsto na evropski čelik i od 10 odsto na evropski aluminijum, navodeći kao razlog zabrinutost za nacionalnu bezbednost. EU je uključila kontramere za američki izvoz u vrednosti od 6,4 milijarde evra. Dodatno, da bi zaštitila svoje čeličane EU je već naredne godine uvela kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.

Međutim, ako kvote ne budu ukinute, naš jedini izvoznik će taj manjak verovatno moći donekle da kompenzuje cenama. Cene čelika bi mogle znatno da porastu narednih godina, smatra T. V. Narendran, generalni direktor kompanije Tata Steel, vodećeg proizvođača čelika u Indiji i jednog od najvećih na svetu.

U poslednjih sedam-osam godina, prosečna cena toplo valjanog čelika bila je oko 400 ili 450 američkih dolara po metričkoj toni, dok će dugoročni prosek u narednim godinama verovatno biti iznad 600 dolara, ocenio je Narendran.

On je objasnio da će na tržištu čelika doći do nekoliko promena, uključujući rastuće troškove i sve veću ulogu Kine.

Prema njegovim rečima, Kina je na svom vrhuncu izvozila više nego što je Indija proizvodila, ali se kineski izvoz čelika od tada prepolovio na oko 60 miliona tona godišnje i mogao bi dodatno da opadne kako se zemlja bude kretala ka ostvarenju ciljeva neto nulte emisije ugljenika.

Prvi put potražnju za čelikom ne pokreće Kina, dodao je on, napominjući da Svetska asocijacija za čelik procenjuje da će rast potrošnje ove godine dolaziti i iz drugih zemalja, imajući u vidu da zapadni svet ulaže u infrastrukturu. Američki predsednik je nedavno potpisao dvopartijski zakon o infrastrukturi vredan više od hiljadu milijardi dolara.