(FOTO) ŠEŠIR JE NEKADA OZNAČAVAO KO I KOJOJ KLASI PRIPADA Cilindar je bio skuplji i od odela

Ranije su šešire uglavnom nosila gospoda. Unikatne modele mogli su da priušte samo oni imućniji, a izbor šešira označavao je i ko, kojoj klasi pripada, dok je danas situacija malo drugačija, kaže za Biznis.rs Goran Milošević, vlasnik i direktor najstarije šeširdžijske radnje u Beogradu.    

“Kada se vratimo na početak prošlog veka vidimo da su industrijalci uglavnom nosili cilindar, to nije mogao svako da priušti. Dobar cilindar u to vreme bio je skuplji od svakog odela. Sudije i advokati su nosili šešire, a kada je počeo komunizam šešire su potisnuli tzv. kačketi, ali ne ovi današnji poput sportskih varijanti, već oni sa dodatkom za uši. Uz jaknu i šal, oni su bili nezaobilazan modni detalj tog vremena”, navodi Milošević.   

Danas, trendovi diktiraju modne detalje. Dame uglavnom šešire nose leti, dok su muškarci orjentisani na kačkete. Tu je i neprevaziđeni, univerzalni “Panama” model koji više preferiraju muškarci, objašnjava Milošević.

Od starog zanata do unikata

U vreme kada prosečni brendovi zauzimaju primat, “manjim” manufakturnim i home made porodičnim firmama još je teže, a naročito ako je reč o starim zanatima. 

Firma “Rade kape i šeširi” od 1950. godine, ručno proizvodi šešire i kape. I danas, kao i tada, svi modeli rade se na drvenim kalupima od najfinijih materijala. U zanatsku veštinu mala porodična firma uspela je da doda i savremeni dizajn kako bi opstala i zadovoljila nove, modne trendove. 

“U fokusu je kvalitet koji je iznad masovne proizvodnje. Kada se radi unikatni šešir pažnja se poklanja detalju, što naše modele izdvaja i po ceni. Kupci imaju mogućnost da kupe kinesku robu za manje novca ili markiranu koja je preskupa. Mi smo neka zlatna sredina u odnosu cene i kvaliteta”, napominje Milošević.

Singer mašine posle 100 godina i dalje služe

Ova porodična firma, koja danas ima deset zaposlenih, već 70 godina nalazi se na istom mestu – u Balkanskoj ulici.  Radnju “Rade kape i šeširi” otvorio je školovani šeširdžija Radoslav Stefanović, koji je pre osnivanja svoje radnje zanat ispekao u radionici svog oca, koja se nalazila u blizini hotela Prag. 

“Njegov otac radio je na dvoru kralja Aleksandra, a prema nekim podacima i dve generacije pre njega bavile su se istim poslom. Može se reći da od tada, do danas proizvodnja u našoj porodičnoj radionici nikada nije prekidana”, navodi Milošević. 

Kako kaže, on i danas radi na Singer mašini na kojoj je učio zanat. Uveo je neke manje inovacije u samu proizvodnju, ali je princip rada isti, kao i pre 100 godina.  

“Sve mašine su konzervirane i uvek spremne za upotrebu. Naravno, neke su i nove, modernije. Nekada su materijali bili grublji, deblji. Sada su malo drugačiji, i za rad na njima neophodne su mašine koje imaju finiji štep. Upravo ta ručna izrada čini nas drugačijim od drugih”, napominje Milošević.  

Istorija šešira utkana u najpoznatije srpske filmove 

Pored savremenih modela ova porodična firma u saradnji sa brojnim kostimografima i dizajnerima radi različite vrste šešira za predstave, filmove i serije. 

Poslednji projekti na kojima su radili su filmovi “Montevideo, Bog te video”, “Na mlečnom putu”, “Kralj Petar Prvi”, a njihovi modeli mogli su se videti i u domaćim serijama “Moj rođak sa sela”, “Ranjeni orao”, “Šešir profesora Koste Vujića” i “Senke nad Balkanom”.

“Možemo reći da smo angažovani u 90 odsto filmova i serija na našim prostorima. U saradnji sa kostimografima, uz pomoć starih fotografija i muzejskih primeraka možemo da napravimo svaki model iz bilo kog istorijskog perioda. Danas, nažalost, osim nas, te šešire i kape više nema ko da pravi”, zaključuje Milošević.