Koje su alternative za low-cost letove nakon odlaska Ryanaira iz Niša?

Irska niskotarifna avio-kompanija Ryanair zvanično je potvrdila da od zimskog reda letenja 2026/27. (od 25. oktobra) trajno obustavlja sve letove ka i iz Niša. Kao razlog je navela „regulatorne probleme sa snabdevanjem gorivom na Aerodromu Konstantin Veliki“, a Aerodromi Srbije potvrdili su da je Ryanair na ovaj problem prvi put ukazao još početkom jula, dovodeći ga u vezu sa sankcijama uvedenim Naftnoj industriji Srbije (NIS).

Poslednji let koji je do sada bio u prodaji je onaj za Beč, 24. oktobra – nakon toga irska kompanija neće više poslovati u Nišu. Sa reda letenja povučene su celogodišnje linije za Beč i Stokholm (Arlandu), kao i sezonske linije za Maltu i Krf, uprkos tome što su karte za pojedine letove bile u prodaji čak i za leto 2027.

Pitanje koje sada muči putnike sa juga Srbije nije više zašto Ryanair odlazi, već ko ostaje – i da li će taj neko uopšte moći da popuni prazninu koju najveći evropski niskotarifni prevoznik ostavlja za sobom?

Deo odgovora stigao je već u ponedeljak, samo četiri dana nakon što je irski prevoznik objavio svoju odluku. Nacionalna avio-kompanija Air Serbia saopštila je da će od 25. oktobra ove godine obavljati direktne letove iz Niša ka Beču i Malti, čime se nastavlja avio-povezanost sa tim evropskim destinacijama. Ovi letovi biće dostupni dva puta nedeljno, sredom i nedeljom.

„Ovim letovima želimo da putnicima iz Niša i šireg regiona omogućimo pouzdanu i kvalitetnu direktnu vezu sa važnim evropskim destinacijama. Verujemo da će letovi ka Beču i Malti dodatno doprineti razvoju saobraćaja sa Aerodroma ‘Konstantin Veliki’“, rekao je generalni direktor kompanije Air Serbia Jirži Marek (Jiří Marek).

Konkurencija koja ide na ruku putnicima

Nakon odlaska Ryanaira, na niškom aerodromu ostaju dva prevoznika – mađarski Wizz Air, kao jedini preostali predstavnik niskotarifnog segmenta, i nacionalna Air Serbia, koja je do sada iz Niša letela isključivo na linijama od javnog interesa (PSO), subvencionisanim od strane države.

„Ključni momenat za analizu najnovijeg poteza Air Serbia je da kompanija dve pomenute destinacije iz Niša pokreće po čisto komercijalnoj osnovi, što demantuje kritike da ih ne zanima razvijanje saobraćaja iz Niša bez subvencija. Linije za Beč i Maltu kompanija ne može obavljati pod subvencijama (PSO konceptu) jer, em država nema vremena da tako nešto izvede, em verovatno nema ni para, ali još bitnije – sve i da je ovo moguće, PSO na ovim rutama ne bi bio dozvoljen zbog toga što je neka avio-kompanija na njima već skoro komercijalno saobraćala“, ocenjuje Petar Vojinović, glavni i odgovorni urednik portala Tango Six u svojoj analizi.

On naglašava da su dve linije već razrađene od strane konkurenta i dodaje da će Air Serbia verovatno iskoristiti već postojeći kapacitet flote koja će leteti iz Niša tokom zime, uz svakako potrebne manje korekcije reda letenja sa niškog aerodroma, konkretno na letovima ka Beogradu.

„Aerodrom Konstantin Veliki ovim razvojem događaja neće izgubiti saobraćaj, odnosno radna mesta koja su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa prestankom Rajanerovog saobraćanja. Ono što može biti još interesantnije je svakako realna mogućnost da se, nekim čudom, situacija oko NIS-a relativno brzo reši i da se Ryanair vrati u Niš. Vrlo je verovatno da bi Air Serbia tada i prestala da leti ka Beču i Malti i da bi preusmerila kapacitet na druge destinacije. Retko pozitivan primer kada dva konkurenta teraju jedan drugog da putnicima obezbeđuju konstantnu povezanost“, zaključuje Vojinović.

Karte do zapadne Evrope skuplje, ali različiti i uslovi

Wizz Air je za letnju sezonu 2026. iz Niša ponudio tri redovne destinacije: Bazel/Milhuz, Memingen i Dortmund. To je znatno skromnija ponuda od one koju kompanija ima iz Beograda, gde kompanija ove sezone leti na tridesetak linija sa više od 100 nedeljnih letova – razlika koja sama po sebi govori koliko je niško tržište, u poređenju sa beogradskim, marginalno u strategiji mađarskog prevoznika.

Air Serbia je do juče iz Niša održavala skup linija koje su bile deo ugovora o linijama od javnog interesa (PSO), što znači da ih finansira država jer se ne isplate na čisto komercijalnoj osnovi. Trenutna PSO mreža iz Niša obuhvata Beograd, Frankfurt (Han), Keln, Ljubljanu i Istanbul, uz sezonske letove za Atinu i Tivat tokom leta. Vlada je krajem 2023. produžila status linija od javnog interesa za period od naredne četiri godine, i to za iste destinacije na koje je Air Serbia već letela u prethodnom ciklusu.

Poruka za putnike je jasna: od zime Niš praktično ostaje bez jeftinih letova ka zapadnoj Evropi (ponuda Wizz Air-a je skoro zanemarljiva, a povratna karta za let Air Serbia svakako će biti najmanje pet do šest puta skuplja od niskotarifnih kompanija).

„Modeli poslovanja Ryanair i Air Serbia su u potpunosti drugačiji. U tom kontekstu se kod srpskog nacionalnog avio-prevoznika ne može očekivati karta po ceni od 14,99 evra po smeru budući da on plaća pun iznos aerodromskih taksi u Nišu, Beču i Malti, dok kod Ryanaira ti iznosi nisu putnicima jasno i detaljno prikazani u krajnjem (jeftinijem) iznosu karte. Kada, u slučaju letenja sa Air Srbijom, odustanete od putovanja, u zavisnosti od tarife deo novca vam neće biti vraćen ako je tarifa nerefundabilna, ali i dalje imate pravo na pun povraćaj aerodromskih taksi za let koji niste obavili“, objašnjava Petar Vojinović u svojoj analizi.

„S druge strane, tarife Air Serbia, koje neće biti jeftinije od 90 evra (povratna karta), uključuju kabinski prtljag do 8 kg i ličnu torbu do 4 kg, što u Ryanairu nije bio slučaj, već se ova vrsta prtljaga naplaćuje dodatno između 25-30 evra po smeru, koliko otprilike kod Air Serbia košta predati prtljag od 23 kg po smeru. Kod Air Srbije ne plaćate dodatni trošak ček-ina na aerodromu i ne radite kalkulisanje sa veličinom i težinom prtljaga“, naglašava urednik Tango Sixa.

Regionalne alternative: Skoplje i Sofija kao rezervne low-cost baze

Za putnike iz Niša, Leskovca, Pirota, Vranja ili Prokuplja koji žele i dalje jeftino da lete za Beč i Stokholm sledeći logičan korak je odlazak na neki od dva najbliža regionalna čvorišta – u Skoplje ili Sofiju. Oba grada odavno funkcionišu kao neformalni „treći terminal“ za jug Srbije, posebno otkad je niška ponuda niskotarifnih linija počela da se sužava.

Skoplje (Aerodrom Aleksandar Veliki) je bliže – oko 197 km ili dva sata i 15 minuta vožnje od Niša. Wizz Air ima u Skoplju jednu od najrazvijenijih mreža u regionu, sa desetinama destinacija. To znači da putnici koji su iz Niša ranije leteli za Beč ili Stokholm Ryanairom, iste ili slične rute mogu naći iz Skoplja preko Wizz Aira, uz dodatnih nešto više od dva sata putovanja automobilom ili autobusom.

Od Niša do aerodroma u Sofiji razdaljina iznosi između 175 i 200 km, a vožnja traje od nešto više od dva sata do skoro tri sata, zavisno od rute i graničnog prelaza. Ono što Sofiju čini specifičnom jeste da je Bugarska od početka 2024. punopravna članica šengenskog vazdušnog prostora (kopnene i pomorske granice otvorene su nešto kasnije), pa let iz Sofije ka većini odredišta u EU za putnika iz Srbije znači ulazak u šengensku proceduru već na bugarskoj strani, sa graničnom kontrolom kod prelaska iz Srbije u Bugarsku, ali bez dodatne kontrole prilikom leta unutar šengenskog prostora.

Sofijski aerodrom je baza niskotarifnog prevoznika Wizz Air i domaćin gustoj mreži Ryanaira, easyJet-a i Wizz Aira ka zapadnoj Evropi.

Realnost za putnike sa juga Srbije je sledeća: do Beča će moći da lete iz Niša nacionalnom avio-kompanijom za 90 evra ili Ryanairom i Wizz Airom iz Skoplja ili Sofije za 15-20 evra, plus benzin i putarina, ili autobuska/vozna karta i čekanje na granici. Ne sumnjamo da će svako naći svoju računicu.