Udruživanje poljoprivrednicima smanjuje troškove i povećava profit

Da bi poljoprivrednici u Srbiji bili konkurentniji na evropskom i svetskom tržištu, ali i da bi smanjili troškove i povećali proizvodnju jedna od opcija je da stvaraju zadruge. Trenutno u Srbiji postoji 3.000 zadruga koje aktivno posluju u različitim oblastima, pretežno poljoprivredi.

Iz Ministarstva za brigu o selu za Biznis.rs kažu da je u današnjoj društveno-ekonomskoj klimi poslovanja velikih trgovinskih lanaca lakše plasirati veće količine svoje robe megamarketima, nego manje na pijaci. Sve su češća iskustva da zadruge lakše prodaju 5.000 tona, na primer krompira, nego što jedan proizvođač na pijaci proda 500 kilograma.

Kod malih i usitnjenih poseda koji dominiraju u Srbiji cilj udruživanja u zadrugu je da njeni članovi svoje poslove obavljaju jednostavnije i jeftinije i tako budu produktivniji i konkurentniji. Treba naglasiti da članovi zadruge unose samo svoje proizvode u zadrugu, ne i svoje nepokretnosti ili zemlju.

„Udruženi smanjuju troškove proizvodnje, postižu veći stepen konkurentnosti na tržištu i uvećavaju zaradu. Međunarodna iskustva i brojne impresivne kooperative (zadruge) svedoče o različitim društvenim, ekonomskim i privrednim prednostima u odnosu na druge oblike poslovanja, kao što su bolji kvalitet usluga od korporativnih rešenja, veći profit i sigurnost poljoprivrednika, kao i lako zapošljavanje“, navode iz ministarstva.

Takođe, značajno je istaći otpornost – takozvanu elastičnost zadruga na udarce globalnih ekonomskih i finansijskih kriza, jer zadruge i jesu nastale u doba krize iz potrebe rešavanja problema pojedinačnih proizvođača.

Zadruge u svetu čine veliku lepezu ljudi koji se bave najrazličitijim poslovima, a ne samo poljoprivredom, što je kod nas najčešći oblik udruživanja. Tako, mnogi vrtići u Londonu i turističke organizacije u Velikoj Britaniji su zadruge. Svaki četvrti Nemac u najsnažnijoj ekonomiji u Evropi je – zadrugar. A u Italiji su se udružili čak i nosači kofera.

„Više od 70 odsto registrovanih zadruga u Srbiji čine zemljoradničke i poljoprivredne, i to u različitim granama. Voćarstvo je možda najzastupljenije, ali sve više ima i povrtarskih, pčelarskih, pa i stočarskih zadruga, a ta grana je trenutno veliki neiskorišćeni potencijal naše zemlje, kome je potrebna reorganizacija i podsticaj“, objašnjavaju naši sagovornici.

Olakšice zadrugara u odnosu na posebne proizvođače

U Nacionalnom programu za preporod sela Srbije predlaže se da poljoprivredne zadruge u bilo kom delu Srbije imaju specijalni status i plaćaju 50 odsto propisane stope PDV-a, a one u brdsko-planinskim i pograničnim područjima da budu oslobođene od plaćanja PDV-a.

U strateškom dokumentu koji je 2020. godine izradio Nacionalni tim za preporod sela Srbije predlaže se i da zadruge imaju pravo prvenstva u zakupu državne zemlje i korišćenju pašnjaka. Da bi ti predlozi zaživeli neophodna je politička volja kojom bi se te povoljnosti pretočile u zakonska akta i postali realnost.

Dobar primer prednosti zadruge je i mogućnost povoljnije i blagovremene nabavke sirovina i repromaterijala, koje zadruge po tim cenama distribuiraju svojim poljoprivrednicima. Na taj način proizvođači rešavaju problem kako cene, tako i dostupnosti važnih inputa za svoj rad, što je značajna olakšica u današnjim kompleksnim vremenima.

S druge strane, zadruge opremljene skladišnim kapacitetima (silosima, hladnjačama), otpornije su na variranje cena na tržištu, samim tim što mogu da čekaju najpovoljniji trenutak za plasman svojih proizvoda.