Većini mladih u Srbiji značila finansijska pomoć od 100 evra

Rezultati istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) o državnim merama pomoći mladima kao što je bila jednokratna podrška od 100 evra pokazuju da ukupno 23,7 odsto mladih smatra da im ova pomoć nije značila.

Više od polovine ispitanika (53 procenta) ocenilo je da im je 100 evra pomoći bilo od značaja.

U odnosu na pol postoji statistički značajna razlika. Naime, ženskim ispitanicima (prosečna ocena 3,74) pomoć je značila više nego muškarcima (3,31).

Takođe, prema rezultatima istraživanja sa rastom godina opadao je i značaj pomoći koji joj mladi pridaju.

“Slična je situacija po pitanju stečenog stepena obrazovanja, gde sa rastom opada značaj koji ispitanici pridaju pomoći. Oni sa osnovnim ili bez obrazovanja dali su ocenu 3,83, sa srednjim obrazovanjem 3,59, dok su visokoobrazovani ispitanici pomoć od 100 evra označili ocenom 3,18”, navode iz KOMS.

Takođe u svom izveštaju ova organizacija objavila je i informacije o programu “Moja prva plata” koji je bio namenjen bržem uključivanju mladih na tržište rada.

Prema rečima Ilije Kneževića načelnika odeljenja Sektora za podršku zapošljavanju Nacionalne službe za zapošljavanje, u drugoj godini programa „Moja prva plata“ bila su uključena ukupno 8.743 nezaposlena lica, kao i 5.193 poslodavca, dok su ukupna sredstva planirana za program bila 2,25 milijardi dinara.

Najveći broj lica tražen je za radno angažovanje u prerađivačkoj industriji (agronom, tehnolog, hemičar, biotehnolog, mikrobiolog, mašinski inženjer, bravar, zavarivač, mašinski tehničar, elektrotehničar), zatim trgovini na veliko i na malo (prodavac, komercijalista, auto-mehaničar, električar, lakirer, limar).

Posao su uz pomoć ovog progama dobili i administrativni radnici, knjigovođe, ekonomisti.

Kada je reč o prednostima programa “Moja prva plata”, Ilija Knežavić kaže da je data mogućnost učešća mladih lica u mnogo širem obimu u odnosu na druge mere u kojima se cilj osposobljavanja vezuje za struku i kvalifikaciju.

“Način realizacije programa je jedna od prednosti u odnosu na realizaciju drugih mera jer podrazumeva znatno veću dostupnost informacija korisnicima i zainteresovanim licima. Kao mana programa može se navesti period trajanja realizacije programa do faze zaključivanja ugovora i početka vremena radnog angažovanja”, ocenjuje Knežević.

Takođe, loša strana je i suviše dugo trajanje realizacije svih faza što je dovodilo do odustajanja kandidata ili poslodavaca. Način realizacije programa preko online platforme smanjio je neposredne kontakte između predstavnika Nacionalne službe za zapošljavanje i korisnika – poslodavaca i kandidata, a što se u izvesnoj meri odrazilo na kvalitet praćenja realizacije programa.

Preporuke na kojima će insistirati KOMS su nastavak realizacije programa „Moja prva plata“, uz uvećanje sredstava za naknadu za mlade, ali bez smanjivanja broja korisnika.

“Potrebno je uvesti mehanizme evaluacije programa „Moja prva plata“ u toku samog trajanja programa i pravno regulisati ugovore o radnim praksama kako bi se prevazišao tranzit iz sveta obrazovanja u svet rada i posredno rešili problemi nastali u realizaciji programa „Moja prva plata“. U narednim ciklusima treba obezbediti osnovne međunarodne standarde u domenu socijalne sigurnosti – doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, ali i uraditi temeljno ocenjivanje od strane korisnika u pogledu mentorstva i veština koje su stekli”, zaključuje se u izveštaju KOMS.