Svaki kredit za poljoprivrednike veliki rizik

Pozajmice poljoprivrednicima u septembru ove godine iznosile su 80,8 milijardi dinara i bile su veće za 4,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kada je ukupno zaduženje bilo 77,2 milijarde dinara.

Kada je reč o udelu poljoprivrednih zajmova u ukupnom dugu po osnovnu bankarskih kredita stanovništvu, on je u septembru iznosio 5,7 odsto. Tako su se poljoprivredni krediti našli odmah iza stambenih i gotovinskih, pokazuju podaci iz najnovijeg kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije.

I dok stručnjaci upozoravaju da će ove godine izvoz poljoprivrede biti znatno manji, cene jesenje setve rastu, a poljoprivrednici apeluju da su na rubu egzistencije jer ne mogu da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje.

Polazeći od ekonomske situacije u kojoj su se našli pojedini poljoprivredni proizvođači, Narodna banka Srbije (NBS) omogućila je poljoprivrednicima odlaganje otplate kredita, a dužnici mogu da se opredele da li će im se izmirivanje obaveza po osnovu glavnice odložiti na period od šest do 12 meseci.

Agroekonomista Vojislav Stanković ocenjuje da je odlaganje otplate zajmova dobra mera i napominje da je zaduživanje poljoprivrednika u ovoj godini i u ovom momentu veliki rizik, jer postoji ogromna neizvesnost oko servisiranja duga.

“Kada su se banke pojavljivale sa ponudama za kredite ja sam bio apriori protiv, jer sam znao da je situacija dosta zategnuta. Bila je suša, subvencije su bile nedovoljne, u agrarnom budžetu je bilo malo novca da se plate svi troškovi i jesenje i prolećne setve i znao sam da će doći do ovoga – da poljoprivrednici danas nemaju neku veću akumulaciju da mogu da servisiraju svoje dugove. Zbog toga će im ova mera dobro doći”, ističe Stanković u razgovoru za Biznis.rs.

Međutim, on podvlači da je velika neizvesnost i dalje prisutna, da se malo radi na promeni agrarne politike, povećanju agrarnog budžeta i olakšanju svih tih troškova, posebno u fazama setve.

“Sada ide jesenja setva – cene goriva su enormno visoke, inputi su stvarno veliki, cene mineralnog đubriva takođe, tako da je situacija i dalje neizvesna. Sa druge strane, koja god vlada i stranka da je na vlasti ona ima predimenzionirano shvatanje kada je reč o kapacitetima u poljoprivredi. Svi misle da ekstenzivnom proizvodnjom možemo da zadovoljimo potrebe domaćeg tržišta, a o izvozu, nekoj velikoj zaradi i perspektivnim mogućnostima niko ne brine. To je ad hoc, što je ujedno i najveći problem od devedesetih godina do danas. Jednostavno svi smatraju da imamo izuzetno veliki kapacitete u poljoprivredi i da tu ne treba mnogo ulagati jer – kakav god bio rod pokriće domaće potrebe”, zaključuje Stanković.

Bez moratorijuma poljoprivrednici bi mogli da proglase bankrot

Meru Narodne banke Srbije poljoprivrednici ocenjuju kao dobru, ali kažu da je to samo produžavanje agonije u kojoj se ovaj sektor nalazi već godinama unazad.

“Poljoprivrednicima će značiti da prolongiraju svoje obaveze prema bankama na nekih godinu dana, ali to nije sistemsko rešenje koje mi tražimo”, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza poljoprivrednih udruženja Banata Dragan Kleut.

Prema njegovim rečima, poljoprivrednici već deset godina predočavaju nadležnima probleme, za koje nije bilo sluha, zbog čega se agrar i nalazi u lošoj situaciji.

“Ne subvencioniše se biljna proizvodnja, nemamo regresirano gorivo, kao ni gomilu stvari koje smo nekada imali i tako smo došli u nezavidan položaj da ne možemo da servisiramo ni kredite. A poljoprivrednici su praktično prepušteni bankama i moraju dodatno da se zadužuju kako bi ušli u neku proizvodnju”, ističe Kleut.

On naglašava da će poljoprivrednici svakako morati da vrate kredite koje su uzeli, ali da je dobro što to neće morati da urade sada.

“Poljoprivreda je praktično neodrživa. Ovo je sada bukvalno borba za opstanak i mislim da je moratorijum samo produžavanje agonije, ali da nije tako mi bismo u ovom trenutku jedino mogli da proglasimo bankrot”, zaključuje predsednik Saveza poljoprivrednih udruženja Banata Dragan Kleut.