Istraživanje portala Biznis.rs: inflacija, izvoz i BDP (2)

Svetska borba sa inflacijom i u 2024. godini

AnalizaBankeInvesticijeIzdvajamoPoslovanje

19.11.2023 08:01 Autor: Ljiljana Begović 15

Svetska borba sa inflacijom i u 2024. godini Svetska borba sa inflacijom i u 2024. godini
Ključni izazov sa kojim su trenutno suočeni kreatori ekonomskih politika širom sveta jeste borba sa i dalje visokom inflacijom, u uslovima skromnog privrednog rasta.... Svetska borba sa inflacijom i u 2024. godini

Ključni izazov sa kojim su trenutno suočeni kreatori ekonomskih politika širom sveta jeste borba sa i dalje visokom inflacijom, u uslovima skromnog privrednog rasta. Da li su do sada preduzete mere zaoštravanja monetarnih politika dovoljne za održivi povratak inflacije na ciljane koridore i koliko je otporan privredni rast – osnovna su pitanja koja se nameću centralnim bankama.

Donošenje optimalnih mera nikada nije lak zadatak, a sada je posebno otežano kompleksnom situacijom ponude i tražnje nakon pandemije, geopolitičkim tenzijama i sukobom u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i rastom cene sirove nafte na svetskom tržištu, navodi se u analizi Narodne banke Srbije.

Iako se smanjuje, inflacija je još uvek relativno visoka i iznad cilja centralnih banaka u gotovo svim zemljama koje ciljaju inflaciju. Istovremeno, postoje i velike razlike u stopama rasta cena po zemljama: od gotovo nulte u Kini do preko 50 odsto u Turskoj i više od 100 procenata u Argentini. Ipak, većina zemalja predviđa povratak inflacije u granice cilja.

Kao dominantan faktor usporavanja inflacije navode se niži troškovni pritisci, usporena domaća tražnja, visoka baza, kao i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova. Kao faktori koji i dalje podržavaju inflaciju u većini zemalja navode se zategnuto tržište rada i otporna bazna inflacija.

Najpovoljnija kretanja među zemljama regiona u pogledu inflacije beleže se u Češkoj, gde se očekuje da se inflacija nađe u granicama cilja već početkom 2024. godine, a najavljena je i mogućnost smanjenja referentne kamatne stope tokom naredne godine.

Iako je beležila najveće stope inflacije među zemljama regiona (prosečna inflacija u ovoj godini trebalo bi da bude u rasponu 17,6–18,1 odsto), Mađarska očekuje povratak u granice cilja početkom 2025. godine. U Poljskoj se očekuje povratak u granice cilja nešto kasnije, sredinom 2025. godine, dok bi prosečna inflacija u 2023. trebalo da iznosi između 11,3 i 11,5 procenata.

Nakon toga, povratak u granice cilja u trećem kvartalu 2025. godine očekuje centralna banka Rumunije.

Izvor: Narodna banka Srbije

Kada je reč o zoni evra, koja je naš najvažniji ekonomski partner, iako je inflacija već duže vreme na jednocifrenom nivou Evropska centralna banka (ECB) predviđa da se povratak na ciljani nivo od dva odsto neće desiti pre kraja 2025. godine. Inflacija je u Evropi počela da raste početkom 2021. godine, a u Srbiji nešto kasnije – u avgustu te godine, tako da u komparativnoj analizi ima smisla posmatrati kumulativnu inflaciju u periodu januar 2021 – septembar 2023, prema kojoj se inflacija u Srbiji nalazi negde oko proseka regiona.

Prema izveštajima, pet zemalja ima veću inflaciju od Srbije (među kojima su i Mađarska i Češka), dok osam zemalja ima niži rast cena. U posmatranom periodu, između 60 i 70 odsto međugodišnje inflacije u Srbiji konstantno je posledica rasta cena hrane i energenata, odnosno dolazi od faktora sa strane ponude, na šta monetarna politika nema veliki uticaj.

Pritom, koliko cene hrane podižu inflaciju zavisi ne samo od rasta cena hrane, već i od toga koliko imaju učešće u strukturi potrošačke korpe, a ono je u Srbiji relativno visoko – oko 30 odsto, naročito u poređenju sa zonom evra, gde iznosi 16 procenata.

Kada se posmatra bazna inflacija, odnosno inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta, Srbija ima četvrti najmanji kumulativni rast cena (19,4 odsto) među 14 posmatranih zemalja. Značajno veću baznu inflaciju od Srbije imaju zemlje poput Češke, Poljske i Mađarske, na šta su se odražavali zategnuti uslovi na tržištu rada i domaća tražnja.

Izvor: Narodna banka Srbije

Često su se prethodnih meseci mogle čuti ocene pojedinih analitičara da međugodišnja inflacija u Srbiji opada sporije nego u drugim evropskim zemljama. Međutim, treba imati u vidu da je na takvo kretanje uticala odluka države da tokom 2022. ne podiže znatnije cene energenata za domaćinstva i privredu, već da neophodna povećanja rasporedi u dve godine, radi zaštite životnog standarda građana.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da se u pogledu inflacije u Srbiji ništa nije promenilo i ona je na putanji koja je predviđena.

“Lagodne emisije inflatornog novca su odavno završene, kamatne stope su relativno visoke (nisu uopšte previsoke nego smo se navikli da kamata kao trošak gotovo ne postoji), inflatorna očekivanja padaju, situacija sa energentima je normalizovana. Vraćamo se u svet koji je postojao pre proleća 2020. godine. Kao i kod spoljne trgovine, naš rast je bitno određen kretanjima u EU. Gotovo je nemoguće da kod nas bude bolji za više od dva procentna poena sa sadašnjom ekonomskom politikom”, ocenjuje Stevanović.

U analizi NBS stoji da se očekuje usporavanje rasta izvoza, a možda čak i pad, sa druge strane, očekuje se rast uvoza, posebno robe široke potrošnje i opreme.

Naš rast uvoza je dominatno posledica priliva stranih direktnih investicija i rasta standarda. Ne možete imati svake godine oko četiri milijarde priliva kapitala, a da to ne uzrokuje rast uvoza. Tako će biti sve dok Srbija ne postane izvoznik kapitala što se neće desiti još barem dve decenije. Pad izvoza je rezultat problema naših ključnih partnera, dominatno EU i malim delom Rusije, i to će nam biti sudbina sve dok ne budemo imali barem malo disperzivniji izvoz – bićemo osetljivi na eksterne tokove kao mala zemlja”, smatra Stevanović.

Na pitanje iz kojih zemalja će Srbija više uvoziti u narednom periodu, naš sagovornik kaže da nas čeka dalji rast razmene sa Kinom, i apsolutni rast uvoza i izvoza.

“U oblasti energenata verovatno je da ćemo se više orijentisati na neruske izvore, uglavnom Azerbejdžan”, navodi Aleksandar Stevanović.

Za Srbiju, kao i za ostale zemlje, neizvesnost u pogledu kretanja inflacije u međunarodnom okruženju dominantni je izvor ekonomske neizvesnosti tokom poslednje dve godine. Danas, iako se proces dezinflacije odvija u gotovo svim zemljama, neizvesnost povećavaju pre svega usporavanje privrednog rasta Kine i rast cene sirove nafte na svetskom tržištu.

Image by creativeart on Freepik

Znaci nižeg privrednog rasta Kine izazivaju zabrinutost ako se ima u vidu njen značaj za globalni privredni rast, trgovinu i finansijska tržišta. Analize ukazuju na to da neanticipirano jednogodišnje smanjenje rasta domaće tražnje u Kini za tri procentna poena direktno smanjuje globalni rast BDP-a za 0,6 p.p. i potencijalno za preko jedan procentni poen u slučaju da je usporavanje u Kini praćeno značajnim zaoštravanjem globalnih finansijskih uslova.

Takođe, nedavni rast svetske cene nafte i nekih vrsta hrane, kao i jačanje dolara, mogli bi vršiti pritisak na inflaciju u kratkom roku. Cene energenata i hrane imaju visoke pondere u IPC-u velikog broja zemalja u usponu, pa i Srbije, i važna su determinanta inflacionih očekivanja stanovništva. U odnosu na maksimume dostignute 2022. godine, cene energenata su niže, ali su rizici da može doći do poremećaja na tim tržištima i skoka cena i dalje izuzetno visoki, što su pokazala i kretanja u prethodna tri meseca, kada su svetske cene nafte u kratkom roku dostigle nivo od 95 dolara po barelu. Rizici su izraženi i kada su u pitanju cene hrane.

El Ninjo, koji je počeo u junu, verovatno će negativno uticati na žetvu naredne godine i uvođenje izvoznih ograničenja od strane ključnih proizvođača (pre svega pirinča, čija se svetska cena nalazi na 15-godišnjem maksimumu), dok sukob u Ukrajini može izazvati pritisak na cene pšenice, kukuruza, jestivih ulja i đubriva.

Međutim, inflacija bi mogla nastaviti da se smanjuje i sa privremeno povećanim zaradama ako viši troškovi rada budu apsorbovani smanjenjima profita korporacija, jer prostor za to postoji s obzirom na znatan rast profita u protekle dve godine. Neophodan odgovor centralnih banaka na rast inflacije bilo je zaoštravanje monetarnih uslova, što je počelo da deluje kroz finansijski sistem.

“Realne kamatne stope u razvijenim zemljama sada su iznad neutralnih stopa, što se prema MMF-u očekuje da će trajati do 2025. Očekuje se da bi centralne banke već mogle polako da počnu da ublažavaju monetarnu politiku tokom 2024. godine, kako se stope inflacije budu održivo vraćale na cilj”, zaključak je analize Narodne banke Srbije.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Izvoz presudno uticao na privredni rast Srbije ove godine, ali već od 2024. njegov doprinos će biti negativan

  • HANA

    19.11.2023 #1 Author

    Borbu sa inflacijom najviše osećaju obični radni ljudi, i kakva god da je statistika, loše je…
    Preživljavanje…

    Odgovori

  • NATI

    19.11.2023 #3 Author

    Cekamo sledecu godinu da vidimo sta nas ceka

    Odgovori

  • Cale

    19.11.2023 #4 Author

    Nadamo se da će biti sve manja

    Odgovori

  • ZVONČICA

    19.11.2023 #5 Author

    Kriza ce biti sve veća i veća nažalost

    Odgovori

  • BLIZANAC

    19.11.2023 #6 Author

    Dugo ćemo se mi boriti sa inflacijom kao i čitav svet

    Odgovori

  • LAV

    19.11.2023 #7 Author

    Inflacija problem svim zemljama sveta i ne resava se bas preko noci.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    19.11.2023 #8 Author

    U celom svetu je nestabilno,svaka zemlja se bori na svoj nacin…

    Odgovori

  • colorida_cielo

    19.11.2023 #9 Author

    Nacionalizacija ekonomije kao jedno od rešenja

    Odgovori

  • SUNCICA

    19.11.2023 #10 Author

    Mi smo ekonomski tigrovi

    Odgovori

  • SUNCICA

    19.11.2023 #12 Author

    Deluje da se sve malo poboljsalo, ali je inflacija i dalje velika svuda

    Odgovori

  • CIGI

    19.11.2023 #13 Author

    I bice tako sve do 2026

    Odgovori

  • SENSEI

    20.11.2023 #14 Author

    Biće svuda sve gore i gore, samo kod nas neće biti bolje

    Odgovori

  • STEPA

    22.11.2023 #15 Author

    Nadamo se da će biti bar manja nego do sada.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.