Danske Bank mora da plati dve milijarde dolara kazne

Danske Bank je priznala da je vršila prevarne radnje i izgubiće dve milijarde dolara na kraju istrage američkih tužilaca u poslovanje njene estonske podružnice.

Danski zajmodavac priznao je svoju krivicu u nameri da počini prevaru i pružanju usluga sumnjivim klijentima, uključujući i klijente iz Rusije.

Iz Danske Bank je otišao top menadžment i hiljade klijenata u jednom od najgorih slučajeva korporativnih malverzacija u Danskoj, piše Bloomberg.

Slučaj ove banke je ostavio ožiljak u skandinavskoj zemlji poznatijoj po finansijskoj transparentnosti, dodajući je na listu severnoevropskih zajmodavaca, uključujući ABN Amro Bank i Deutsche Bank, koji su upleteni u probleme pranja novca.

“Godinama je Danske Bank lagala i obmanjivala američke banke da upumpavaju milijarde dolara sumnjivih sredstava kroz finansijski sistem SAD“, rekao je američki tužilac Demijan Vilijams (Damian Williams). Najveća banka u Danskoj “namerno je zanemarila američki zakon i omogućila pranje kriminalnih i sumnjivih prihoda“ kroz finansijski sistem SAD, rekao je on.

Skandal je razotkrio uzbunjivač u estonskoj filijali Danske Bank, koji je kontaktirao danske medije i otkrio da je banka ignorisala signale koji ukazuju na “potencijalno kriminalne transakcije“ za prebacivanje milijardi dolara na Zapad od 2008. do 2017. godine, uključujući i ruske klijente. Danske Bank je 2018. godine saopštila da nije uspela na adekvatan način da proveri poreklo svih 200 milijardi evra (213 milijardi dolara) u gotovini nerezidenta.

Skandal nije najgora kriza koja je ikada pogodila Danske Bank. Tokom 1920-ih njena brza ekspanzija završila je zamalo kolapsom, a danska država je priskočila u pomoć. Tadašnji izvršni direktor završio je u zatvoru jer je umanjio obim problema. Umro je u pritvoru do suđenja, a veliki deo njegove imovine je iskorišćen za pokrivanje sudskih troškova u vezi sa skandalom.

Iznos aktuelne novčane kazne odgovara odredbama koje je Danske Bank izdvojio za pokrivanje slučaja, poslednji put u oktobru, kada je rekao da pristaje na kaznu od dve milijarde dolara. Zajmodavac sa sedištem u Kopenhagenu rekao je da će američkom ministarstvu pravde platiti 1,21 milijardu dolara, Komisiji za hartije od vrednosti SAD (SEC) 179 miliona dolara, a danskoj Specijalnoj jedinici za finansijski kriminal 4,75 milijardi kruna (679 miliona dolara).