Evropske banke rizik od korporativnih kredita pretvaraju u zaradu kroz SRT poslove

Evropske banke prebacuju rizik sa oko 500 milijardi dolara korporativnih kredita kroz takozvane poslove značajnog prenosa rizika (significant risk transfer – SRT), odnosno složene finansijske aranžmane u kojima deo rizika od neotplate kredita prenose na hedž fondove i druge investitore.

Banke sve više koriste ove transakcije kako bi oslobodile kapital i poboljšale pokazatelje profitabilnosti, ali brz rast tržišta istovremeno podstiče regulatore da pojačaju nadzor i bolje razumeju kakvi bi rizici ili efekti preliva mogli nastati ukoliko dođe do naglog rasta loših kredita.

„Brz rast izdavanja SRT instrumenata prirodno privlači pažnju regulatora, posebno na tržištu kojem nedostaju standardizacija i transparentnost“, rekao je Bil Ledžer, konsultant i bivši šef grupe za kreditni portfolio u JPMorgan Chase. „Iako regulatori očigledno podržavaju ovakve transakcije, sasvim je opravdano da razmatraju kako banke upravljaju rizikom refinansiranja, rizikom druge ugovorne strane i finansiranjem investitora koji kupuju SRT instrumente“, dodao je on.

Podaci koje je prikupio Bloomberg pokazuju da je krajem prošle godine oko 11,1 odsto, odnosno 509 milijardi dolara korporativnih kredita velikih evropskih banaka bilo povezano sa SRT transakcijama. Taj udeo je gotovo udvostručen u odnosu na 2022. godinu, kada je iznosio 6,2 odsto.

Ukupan iznos odnosi se na deo rizika koji su banke zadržale nakon što su deo potencijalnih gubitaka prebacile na druge investitore.

Osiguravanje evropskih korporativnih kredita kroz SRT transakcije predstavlja najveći i najrazvijeniji deo šireg tržišta koje vredi više od 1,5 biliona dolara, a koje obuhvata i regione poput Severne Amerike, kao i druge vrste zajmova, uključujući kredite za nekretnine i automobile.

Kod pojedinih banaka rast korišćenja ovih instrumenata bio je još brži. Jedan od glavnih motiva jeste oslobađanje kapitala radi finansiranja daljeg rasta – bilo kroz novo kreditiranje ili preuzimanja.

Kod banke UniCredit, koja pokušava da preuzme Commerzbank u Nemačkoj, udeo SRT poslova porastao je sa manje od jedan odsto na 14 odsto za svega tri godine. Austrijska Erste Group Bank, koja je preuzela kontrolu nad poljskom jedinicom Banco Santander u najvećoj akviziciji u svojoj istoriji, takođe je prošle godine bila među najvećim izdavaocima SRT instrumenata.

Santander je prošlu godinu završio sa SRT aranžmanima koji pokrivaju rizike za 21 odsto njegovih korporativnih kredita. Španska banka nastavila je sličnim tempom i tokom prvog kvartala ove godine, kada je kroz SRT poslove prenela oko 10 milijardi evra, odnosno 11,6 milijardi dolara, rizično ponderisane aktive.Glavni finansijski direktor ove banke Hose Garsija Kantera rekao je investitorima u aprilu da je interesovanje investitora poraslo uprkos širim tržišnim potresima.

„Što se izdavaoci više upoznaju sa proizvodom, to ga sistematičnije uključuju u alate za upravljanje kapitalom i izdaju sve više instrumenata“, rekao je Frenk Benamu, direktor sektora za SRT u londonskoj investicionoj firmi Cheyne Capital Management UK.

U okviru SRT aranžmana investitori pristaju da preuzmu deo potencijalnih gubitaka od problematičnih kredita. Takvi ugovori najčešće štite banke od prvog talasa loših plasmana u kreditnom portfoliju i uglavnom pokrivaju između pet i 15 odsto ukupnog portfolija. Zauzvrat, kupci poput hedž fondova, penzionih fondova i fondova privatnog kreditiranja dobijaju prinose koji mogu prelaziti 10 odsto. Poslovi se uglavnom sklapaju diskretno, sa jednim kupcem ili manjom grupom investitora.

Nedavni rad Evropske centralne banke identifikovao je 65 nebankarskih investitora u SRT instrumente. Ta grupa zajedno drži gotovo dve trećine svih SRT poslova koje su evropske banke izdale između 2018. i 2024. godine.

Većina SRT poslova predstavlja takozvanu sintetičku sekjuritizaciju, pri kojoj banka zadržava originalne kredite, ali praktično kupuje osiguranje, često izdavanjem instrumenta poznatog kao kreditno povezana obveznica (credit-linked note). Prema podacima Međunarodnog udruženja menadžera kreditnih portfolija, između 2016. i 2024. godine sintetički je sekjuritizovano više od 1,3 biliona evra aktive, odnosno oko 1,5 biliona dolara. Manji deo čine tradicionalne sekjuritizacije, kod kojih se krediti zaista uklanjaju sa bilansa banke.

Evropske banke predvode u korišćenju SRT instrumenata, podstaknute smernicama regulatora, uključujući preporuke ECB-a iz 2016. godine. Američke banke, poput JPMorgan Chase i Bank of America, takođe koriste SRT poslove, ali blaži zahtevi za kapital u SAD smanjili su podsticaj za šire korišćenje ovih aranžmana.

Transakcije najčešće uključuju korporativne kredite, ali banke sve više koriste SRT i za hipoteke, kreditne kartice i druge vrste dugova. Prema podacima koje je prikupio Crescent Capital Group LP, krediti kompanijama i malim preduzećima činili su 47, odnosno 14 odsto ukupnog izdavanja SRT instrumenata tokom 2025. godine.

Institucije poput Bank of England, ECB i Banke za međuanrodna poravnanja (BIS) upozorile su na moguće opasnosti.

„Obim tržišta brzo raste, a kada se to dešava veze između banaka i nebankarskog finansijskog sektora postaju sve dublje na načine koji nisu uvek potpuno mapirani“, rekao je član nadzornog odbora ECB-a Pedro Mašado u govoru 14. maja. On je naveo da tržište za sada funkcioniše dobro, ali da su potrebni bolji podaci, kao i da upravljanje i kontrola rizika u bankama moraju pratiti brz rast tržišta.

Jedna od glavnih bojazni jeste mogućnost da banke ne uspeju da obnove postojeće SRT aranžmane ukoliko kreditna tržišta uđu u krizu. To bi moglo da odbije investitore i učini SRT transakcije preskupim za dalje izdavanje. Neuspeh u refinansiranju postojećih instrumenata mogao bi da pogorša kapitalne pokazatelje banaka i podstakne smanjenje kreditiranja, što bi dodatno opteretilo ekonomiju.

Dodatni problem predstavlja način finansiranja ovih transakcija. Kako sve više investitora ulazi na tržište, prinosi opadaju, pa kupci pokušavaju da povećaju zaradu korišćenjem duga. Takva kružna struktura, u kojoj jedna banka prodaje rizik dok druga finansira kupce SRT instrumenata, može ponovo uneti rizik u bankarski sistem.

Kreditiranje fondova privatnog kapitala i drugih „banki u senci“ koje kupuju SRT instrumente moglo bi da stvori „krugove rizika“, upozorio je u maju Odbor za finansijku stabilnost (FSB). Ta organizacija, koja okuplja centralne banke, ministarstva finansija i regulatore širom sveta, ocenila je da vlasti treba pažljivo da prate koliko privatni kreditni fondovi drže SRT instrumenata, kao i koliki je obim bankarskog kreditiranja tih fondova.