Rezultati istraživanja o odnosu stanovništva prema sivoj ekonomiji

Građani Srbije sve više prijavljuju poslodavce zbog rada “na crno”

AnalizaNovacU fokusu

10.5.2022 14:21 Autor: Ljiljana Begović 14

Građani Srbije sve više prijavljuju poslodavce zbog rada “na crno” Građani Srbije sve više prijavljuju poslodavce zbog rada “na crno”
Na pitanja kako građani vide sivu ekonomiju u Srbiji i da li su spremni da prijave poslodavca ako im nudi zaposlenje na “na crno”,... Građani Srbije sve više prijavljuju poslodavce zbog rada “na crno”

Na pitanja kako građani vide sivu ekonomiju u Srbiji i da li su spremni da prijave poslodavca ako im nudi zaposlenje na “na crno”, odgovore daje istraživanje koje je sproveo NALED.

Prema rezultatima ove ankete, skoro polovina građana Srbije, tačnije 49 odsto, prijavilo bi poslodavca zbog rada na crno. Čak 72 odsto građana smatra da siva ekonomija nije opravdana, a najčešće je prepoznaju kao rad na crno i utaju poreza. S druge strane, zabrinjava podatak da trećina anketiranih veruje da siva ekonomija suštinski ne utiče na njihov život, a gotovo 20 odsto priznaje da celu ili deo plate prima na ruke.

Iz NALED-a objašnjavaju da istraživanje daje sliku kako građani vide sivu ekonomiju u Srbiji, da li se smanjuje ili povećava, da li sudeluju u sivoj ekonomiji primajući platu na ruke, koliko su spremni da prijave neizdavanje računa ili rad na crno, kao i koliko su otvoreni za prelazak na bezgotovinsko plaćanje i gde bi uveli mogućnost plaćanja karticama i aplikacijama.

Predsednik Naučnog veća NALED-a Dušan Vujović kaže da ohrabruju pozitivni trendovi i da je za suzbijanje sive ekonomije najvažnije otkriti je na samom početku, pre nego što uđe u ekonomske tokove.

Ovi rezultati predstavljaju značajan pomak u odnosu na period od pre pet godina, kada bi isto uradila tek trećina radnika, a najčešći razlog za neprijavljivanje je strah od gubitka posla. U vreme kada sam bio ministar, imali smo 700.000 ljudi koji su zvanično radili za minimalac, iako su ekonomski pokazatelji ukazivali da je taj posao trebalo naplatiti više. Ostatak novca su morali da prime na neki drugi način. To je samo jedan od vidova utaje i složeniji deo jeste da otkrijemo trag tog novca. Na primer, država bi mogla da smanji porez i doprinose na plate, kada bi više ljudi plaćalo doprinose”, smatra Vujović.

Istraživanje je pokazalo i da građani pokazuju veću odlučnost da istupe protiv sive zone i u ulozi kupaca. Iako 90 odsto njih ističe da redovno dobija fiskalni račun pri kupovini, gotovo polovina nema problem da ga zatraži kada to nije slučaj.

Davanje koverte ispod stola
Foto: Rawpixel.com

Takođe, 31 procenat građana kaže da bi prijavilo prodavca zbog neizdavanja fiskalnog računa, što je bolji učinak u poređenju sa istraživanjem iz 2017. godine, kada se za ovu opciju opredelila oko petina ispitanika.

Prema rezultatima istraživanja utisak skoro polovine građana je da se obim sive ekonomije smanjio u odnosu na prethodnu godinu. Prema mišljenju isto toliko njih, ova štetna pojava je najzastupljenija u sektoru građevinarstva (49 odsto), zatim u trgovini na malo (34 odsto), ugostiteljstvu (23 procenta), zanatstvu i advokaturi.

Šef jedinice za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Marko Danon kaže da je ključni korak u suzbijanju sive ekonomije u Srbiji napravljen 2014. godine, formiranjem Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije.

“U kontekstu programa za suzbijanje sive ekonomije e-fiskalizacija je samo jedan od instrumenata. Posebno bih apostrofirao i važnost podsticanja svih oblika bezgotovinskih plaćanja – od instant preko kartičnih do svih ostalih koji su prisutni na srpskom tržištu. Gotovina jeste valuta sive ekonomije, budući da se njome vrše sve transakcije iz sive zone, dok bezgotovinska plaćanja uvek ostavljaju elektronski trag i tako otežavaju ili sprečavaju neformalnosti u privredi”, ističe Danon.

Kako je pokazalo istraživanje, svaki drugi građanin koristi neki vid bezgotovinskih plaćanja. Dominantnu ulogu i dalje imaju kartice (73 odsto), dok su najmanje zastupljena instant plaćanja (14 procenata).

Bezgotovinski najčešće se kupuje bela tehnika, nameštaj i kućni aparati. Trećina ispitanika odgovorila je da bi želeli da se ova opcija uvede i u frizerskim i kozmetičkim salonima, četvrtina u javnim ustanovama i petina u malim lokalnim prodavnicama.

Oni koji plaćaju bezgotovinski navode da je ključni razlog to što ne moraju da nose gotovinu sa sobom, lakše im je i brže da plate bezgotovinski i zato što je manji rizik od krađe ili gubitka novca. One koje koriste gotovinu, popusti u prodavnicima ili poreske olakšice bi ih motivisale da plaćaju bezgotovinski.

Suzbijanje sive ekonomije u svetu

Istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da je ovaj problem prisutniji u zemljama u razvoju, gde u proseku dostiže oko 30-35 odsto BDP-a, a manje prisutan u razvijenijim zemljama, gde se kreće između 15 i 20 procenata BDP-a.

Zemlje koje prednjače u rezultatima borbe protiv sive ekonomije su Švajcarska i Austrija, gde ona dostiže osam do devet odsto BDP-a prema podacima iz 2017. godine.

  • SNEZANA

    10.5.2022 #1 Author

    Mislim da bi pravila i zakoni za sve trebali biti jednaki.

    Odgovori

  • TATJANA

    10.5.2022 #3 Author

    I treba da prijave, a ne da se bogate na ustrb doprinosa

    Odgovori

  • kaćica

    10.5.2022 #4 Author

    Treba sve proveravati jer radnika svi iskoriscavaju.

    Odgovori

  • MARA

    10.5.2022 #8 Author

    Prava radnika moraju da se poštuju.

    Odgovori

  • GOCA BG

    10.5.2022 #9 Author

    Pohvalno da svest kod ljudi siri…

    Odgovori

  • TINA

    11.5.2022 #10 Author

    Postoje pravila

    Odgovori

  • IVAN

    11.5.2022 #11 Author

    I treba da ih prijavljuju.

    Odgovori

  • BOJANA

    11.5.2022 #12 Author

    Svako se bori za sebe

    Odgovori

  • DEKSI

    11.5.2022 #13 Author

    To je česta pojava..

    Odgovori

  • Darko

    12.5.2022 #14 Author

    deo text „Iako 90 odsto njih ističe da redovno dobija fiskalni račun pri kupovini, gotovo polovina nema problem da ga zatraži kada to nije slučaj.“ Ovo je lep primer da nema sive ekonomije u prodavnicama jer se 90% izjasnilo da dobija fiskalni . Fiskalni se ne dobija kod „kineza i to je odavno poznato“ . Ali većina SIVE EKONOMIJE se odvija na pijacama švercovanjem robe npr iz Madjarske i preprodajom na čemu živi i hrani se u istoj toj sivoj zoni skoro svi problemi. Nema potrebe da u jednu prodavnicu ulaze i kontrolišu

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...