Agenti savetuju izbegavanje neuknjiženih nekretnina, iako su jeftinije i do 50 odsto

Procenat neuknjiženih nekretnina u Srbiji je ogroman. Prošle godine NALED je objavio podatak da je dva miliona nelegalnih objekata van evidencije katastra.

Međutim, i pored velikog rizika kupovine neuknjižene nekretnine i kršenja nekoliko propisa u tom procesu, ovakvi objekti se i dalje prodaju na tržištu.

Ono što je, naravno, privlačno kupcima je cena, koje je niža od 30 do 50 odsto od regularne jer objekat koji se prodaje nema potrebne “papire”. Takođe, prema rečima agenata, neuknjižene nekretnine moraju da se prodaju samo za novac u kešu, jer nijedna banka neće da prihvati ugovor koji nije overio notar.

Prema izmenama zakona od 2018. godine, notari više ne overavaju nekretnine koje su nelegalne.

Iz agencije City Expert u razgovoru za Biznis.rs ističu da kupcima uvek naglašavaju da takve nekretnine ne uzimaju u obzir jer se izlažu velikom riziku.

“Mi takve nekretnine ne prodajemo, odnosno ne postoje u našoj ponudi, ali iz prakse znamo da takvih objekata ima, i da se prodaju. Kupcima je ponekad teško objasniti, pa čak i kada je nekretnina potpuno legalizovana i sve po propisima, oni i dalje žele dodatne provere. U prošlosti se dešavalo mnogo prevara, naročito u sektoru nekretnina, dok se nisu pojavili javni beležnici. Do tada su se u sudovima overavali ugovori i postojale su duple prodaje i slično. To je bilo strašno iskustvo za veliki broj ljudi”, navode iz City Experta.

Prema rečima naših sagovornika, neuknjižene nekretnine se prodaju tako što se kod advokata potpisuju ugovori bez overe javnog beležnika, što apsolutno nije pravno ispravno.

“To je ozbiljan rizik za kupca jer niko ne može da garantuje da će ta nekretnina biti uknjižena. Ako vam ugovor nije overen kod notara, vi ne možete da izvršite ni transfer novca u banci jer banke zahtevaju da ugovori o kupoprodaji nepokretnosti budu overeni kod javnog beležnika”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da to dalje implicira da se neuknjižena nekretnina može kupiti samo u kešu, što opet nije po zakonu.

Prema važećim propisima, na ruke se prodavcu može dati do 10.000 evra, sve ostalo mora da ide preko računa.

Kada je reč o novogradnji, gde stanovi takođe nisu upisani u katastar jer nekretnina nije izgrađena, iz agencije City Expert kažu da je to drugi tip neuknjiženih nekretnina koje su u izgradnji sa pravosnažnom upotrebnom dozvolom do pet godina.

“To znači da nekretnina koja je u izgradnji ne može biti upisana u katastar dok ne bude gotova i dok se ne dobije upotrebna dozvola. To je takozvano delimično regulisano tržište, gde notari overavaju takve ugovore jer se nekretnine prometuju sa pravosnažnom građevinskom dozvolom ili sa upotrebnom dozvolom. To je u odnosu na nelegalizovane objekte potpuno drugi tip neuknjiženih nekretnina”, navode naši sagovornici.

Promet nekretnina koje nisu evidentirane u katastru velika je crna tačka imovinsko-pravnih odnosa nad nepokretnostima u Srbiji, ali ne i jedina, jer pravnu nesigurnost stvaraju i druge procedure u ovoj oblasti.

Nerešena pitanja vlasništva, nelegalna gradnja i dugotrajni i skupi administrativni postupci koče veliki broj ulaganja u našoj zemlji.

Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u, ranije je rekla da problem i veliko opterećenje za dalje investiranje u nekretnine predstavljaju i nerešeni zahtevi u katastru koji su podneti na osnovu nepotpune dokumentacije, isprava koje nisu sprovodive za upis ili zaostalih zahteva za upis prava na nepokretnostima podnetih pre 2018. godine.