Kako do povraćaja novca mogu doći žiranti koji otplaćuju tuđe dugove?

U slučajevima povećanog kreditnog rizika pri odobravanju pozajmice neke banke će od klijenata tražiti da dodatno obezbede kreditiranje tako što će imati žiranta.

Obaveze žiranta su da nastavi da vraća dug banci ako klijent počne da kasni sa uplatama, odnosno padne u takozvanu docnju.

“Tek ukoliko se iscrpe sve ostale mogućnosti otplate pozajmice dolazi do naplate duga od žiranta. U slučaju povećanog kreditnog rizika banka može da traži od klijenta dodatno obezbeđenje po kreditu u vidu žiranta. Međutim, to sve konkretno zavisi od kreditne politike banke i procene prilikom obrade kreditnog zahteva”, objašnjavaju iz OTP banke u razgovoru za Biznis.rs.

Dodaju da ukoliko dođe do kašnjenja u otplati duga banka će, pre svega, tražiti rešenje sa klijentom. Kašnjenje se odnosi na vremenski period duži od 30, 60 ili 90 dana.

Ukoliko jemac dođe u situaciju da otplaćuje dug, on izmirenjem duga stiče regresno pravo prema glavnom dužniku i može ga ostvariti u privatnoj parnici protiv dužnika.

“To znači da prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima žirant koji je izmirio obaveze prema banci glavnog dužnika ima pravo da od njega potražuje iznos koji mu je banka naplatila. Ukoliko je bilo jemstvo po stambenom kreditu, to takođe znači da jemac ima pravo na deo nepokretnosti shodno visini uplaćenog novca, a na osnovu ugovornih obaveza. Takođe, svoja prava jemac može da ostvari u privatnoj parnici protiv dužnika”, navode iz Narodne banke Srbije.

Često su nedoumice žiranata da li njihov status ulazi u podatke Kreditnog biroa i da li im može biti smetnja pri uzimanju sopstvenog kredita.

Kada je reč o fizičkim licima, u izveštaj Kreditnog biroa biće upisani podaci o tekućim obavezama, kao što su obaveze po osnovu kredita, lizing ugovora, tekućih računa, debitnim i kreditnim karticama i aktiviranim jemstvima.

Takođe, u Kreditnom birou biće evidentirane informacije o potencijalnim obavezama, kao što su podaci o odobrenim pozajmicama po tekućim računima i datim jemstvima (žirantima) po kreditima drugih građana, pravnih lica i preduzetničkih radnji.

Podaci klijenata u bazi Kreditnog biroa ostaju trajno, sve dok banka (ili neki drugi korisnik) koja ih je upisala ne promeni stav i zahteva izmenu. Ako neko duguje po osnovu kredita (ne otplaćuje rate) ta informacija će biti upisana 60 dana nakon dospeća duga i stajaće kao informacija sve vreme dok se kredit ne isplati. Kada se to kašnjenje otplati i prođe tri godine od tog momenta, tek onda će informacija nestati jer izveštaj prikazuje poslednje tri godine.

Pre nego što pristanete da nekome budete žirant trebalo bi da znate da ukoliko umesto glavnog dužnika preuzmete obaveze otplate kredita to morate činiti do izmirenja celokupnog duga. Ako se desi da ni žirant nema sredstava za namirenje dugovanja, prema rečima naših sagovornika iz OTP banke, banka ima pravo da potražuje novac od dužnika, jemca ili od obe strane.

“U slučaju da postoji neizmirena obaveza po plasmanu po kojem postoji jemac, banka pokreće sudski postupak i protiv dužnika i protiv jemca”, ističu iz OTP banke.